Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:6
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:4

Sadržaj

članak: 2 od 2  
Back povratak na rezultate
2011, br. 133, str. 161-175
Transformacije koncepata usmenosti i pismenosti u informatičkoj kulturi
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
Ključne reči: govor; usmenost; pismenost; informatička kultura; komunikacija; globalizacija
Sažetak
Osnovni problemski okvir predloženog rada određen je uočavanjem krupnih promena u odnosu između usmenosti i pismenosti u savremenom informatičkom društvu i ogromnog transformacionog upliva koji te promene imaju u globalizujućim društvenim pokretima. Relaciju usmenost/pismenost tretiramo kao aktuelno i živo pitanje današnjeg sveta, moderne nauke i savremenog mišljenja. Usmenost i pismenost shvatamo u širem smislu kao kompleksne pojave, književno- jezičke i kulturne, naročito u savremenom dobu u kojem jezik, komunikacija i informacija dobijaju presudni značaj u društvenoj dinamici. Važno je istaći da se ne uspostavlja oštra granica među usmenim i pisanim tekstovima, već se oni razlikuju samo po stepenu svoje usmenosti/ literarnosti. Naime, ako je ova tema nekada bila predmet proučavanja pre svega književnosti, lingvistike i folkloristike, ona danas postaje glavno područje interesovanja i antropologije, kulturologije, filozofije, sociologije, teorije medija, psihologije, ekonomije i politikologije, te se može označiti i prepoznati kao paradigmatski okvir savremenog humanističkog mišljenja, kao deo 'linguistic turna' izvedenog u humanističkim i društvenim naukama od šezdesetih godina XX veka. Opozicija usmenog i pismenog interferira s nizom drugih pojmovnih opozicija: anonimno/ kolektivno - individualno; tradicionalno - moderno; ruralno - urbano; masovno - elitno; popularno/ pučko - učeno; narodno - umetničko/ veštačko; zvukovno - vizuelno. S druge strane, i sâm odnos prema jeziku se menja. Tako, npr., intertekst u elektronskoj komunikaciji funkcioniše kao nov oblik usmenosti. Granice između usmenosti i pismenosti se sve više brišu.
Reference
*** (2000) O usmenoj književnoj tradiciji. Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, 48
Bošković-Stulli, M. (1978) Usmena književnost. u: Povijest hrvatske književnosti, Zagreb
Božić, J. (2001) U znaku Perseja i Ikara: knjiga u elektronskoj civilizaciji. Kultura, (101): 165-174
Božić, J. (2007) Analogni i digitalni mediji - čovek i njegov identitet u informatičkoj kulturi. Glasnik Narodne biblioteke Srbije, br. 1, str. 121-132
Bugarski, R.D. (1997) Pismo. Beograd
Clifford, J., Marcus, G. (1986) Writting culture: The poetics and politics of ethnography. Berkeley - Los Angeles
Dagognet, P. (1973) Ecriture et iconographie. Paris
Diringer, D. (1968) The alphabet: A key to the history of mankind. New York, i-ii
Eriksen, T.H. (2003) Tiranija trenutka. Beograd: Biblioteka XX vek
Eror, G. (2002) Genetički vidovi (inter)literarnosti. Beograd
Glister, P. (1997) Digital literacy. New York, itd: Wiley
Goody, J., Watt, J. (1968) The consequences of literacy. u: Goody J. [ur.] Literacy in traditional societies, Cambridge: University Press, str. 27-68
Goody, J. (1994) Entre loralité et lecriture. Paris
Havelok, E.A. (1991) Muza uči da piše (razmišljanja o usmenosti i pismenosti od drevnosti do danas). Novi Sad: Svetovi
Hil, M.V. (2008) Uticaj informacije na društvo. Beograd
Kelner, D. (2004) Medijska kultura. Beograd: Clio
Lecours, A.R. (1993) The origins and evolution of writting. u: Origins of the human brain, Cambridge
Lord, A.B. (1990) Pevač priča. Beograd, I-II
Lozica, I., Perić, P.T. (1986) Pisani dijalog o usmenosti. u: Narodno stvaralaštvo - folklor, Zagreb, sv. 1-4
Mangel, A. (2005) Istorija čitanja. Novi Sad: Svetovi
Maticki, M. (1989) Ponovnice tipovi odnosa usmene i pisane književnosti. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada
Ong, W. (1986) Writing is a technology that restructures thought. u: Baumann G. [ur.] The written word literacy in transition, Oxford
Pelc, M. (2002) Pismo - knjiga - slika - uvod u povijest informacijske kulture. Zagreb
Petrović, S. (1975) O prevladavanju granice među proučavanjem usmene i proučavanjem pisane književnosti. Letopis Matice srpske, dec., 1011
Petrović, S. (1988) Usmeno i pisano/pismeno u književnosti i kulturi. Novi Sad
Queneau, R. (1957) Préeminence de loral sur lécrit. u: Picon G. [ur.] Panorama des idées contemporaines, Paris, str. 397-399
Riker, P. (1998) Pisanje kao problem za književnu kritiku i filozofsku hermeneutiku. Reč - časopis za književnost i kulturu i društvena pitanja, Beograd, 50, str. 105-117
Samardžija, S. (2007) Uvod u usmenu književnost. Beograd: Narodna knjiga - Alfa
Sloterdajk, P. (2008) Sfere, mehurovi. Beogradski književni časopis, 4(12): 117-133
Solar, M. (2010) Retorika i mitologija postmoderne. Glasnik Odjeljenja društvenih nauka, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, Podgorica, 20, str. 127-137
Sretenović, D. (2001) Stari i novi mediji. u: Manovič L. [ur.] Metamediji, Beograd, str. 136-145
Tomašević, B. (2006) Hiljadu ravni - transverzalni um, nelinearno pisanje, književni hipertekst i kraj Gutenbergove galaksije. Polja, Novi Sad, 441, str. 48-56
Ugričić, S. (2007) Kultura i čovek dematerijalizacije. Glasnik Narodne biblioteke Srbije, br. 1, str. 147-151
Vuksanović, D. (2007) Filozofija medija - ontologija, estetika, kritika. Beograd: Čigoja štampa
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
DOI: 10.5937/kultura1133161B
objavljen u SCIndeksu: 21.02.2012.