Metrika

  • citati u SCIndeksu: [1]
  • citati u CrossRef-u:[1]
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:38
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:25

Sadržaj

članak: 6 od 47  
Back povratak na rezultate
2016, vol. 33, br. 1-3, str. 35-46
Mera zabrane napuštanja stana i njena (ne)primena u kontekstu opštih uslova za određivanje mera
Novi Sad

e-adresacopas@yahoo.com
Ključne reči: mera; kućni pritvor; elektronska narukvica; žalba na rešenje; poverenik
Sažetak
Stupanjem na snagu Zakonika o krivičnom postupku1 (u daljem tekstu: ZKP i Zakonik) mera zabrane napuštanja stana i mesta boravišta, koja je egzistirala u prethodnom Zakoniku, razdvojena je na dve posebne mere obezbeđenja prisustva okrivljenog. Zabrana napuštanja stana, uslovi za njeno određivanje i odlučivanje o meri predviđeni su članovima 208-209 ZKP-a. Krivičnim zakonikom2, u čl. 63, st. 1, određeno je da se vreme provedeno na izdržavanju mere zabrane napuštanja stana uračunava u izrečenu kaznu zatvora, novčanu kaznu i kaznu rada u javnom interesu. Zabrana napuštanja stana se smatra lišenjem slobode, što praktično znači, da u slučaju donošenja presude kojom se okrivljeni prema kome je bila određena mera, oslobađa optužbe ili se optužba u odnosu na njega odbija, kao i u slučaju odustanka javnog tužioca od daljeg progona, okrivljeni može podneti zahtev za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode. Pored činjenice da se radi o daleko humanijem vidu lišenja slobode u odnosu na pritvor, izuzetnu korist od primene ove mere ima i sama država, i to, pre svega, zbog direktnog smanjivanja smeštajnih kapaciteta u penalnim ustanovama, odnosno u pritvorskim jedinicama u sastavu tih ustanova. Iako, kućni pritvor sam po sebi deluje konfornije u odnosu na sam boravak u pritvorskoj jedinici, on je veoma restriktivna mera koja ograničava okrivljenog u mnogo čemu, pa mu se tako zabranjuje korišćenje mobilnog telefona, računara, zatim poseta od strane prijatelja i drugih lica kao i rodbine. Sam ambijent je mnogo prihvatljiviji kada je reč o samoj psihi pojedinca. Sprovođenje mere kontroliše Poverenička služba putem Poverenika za izvršenje alternativnih sankcija. Ovaj organ je zadužen za kontrolu sprovođenja mere i u stalnom je kontaktu sa licem u odnosu na koga se sprovodi mera. O svakom kršenju mere izveštava se postupajući sudija, policija i Poverenička služba, a kada je reč o elektronskom nadzoru, tada sam kontakt nije potreban jer je sistem kontrole još efikasniji samim tim. Sve navedeno nema smisla ukoliko ostaje slovo na papiru, odnosno norma koja je na snazi, a slabo se primenjuje. Upravo smo zbog toga u ovom radu prikazali neke od odluka sudova povodom procesnih pitanja vezanih za meru zabrane napuštanja stana.
Reference
Američko udruženje pravnika (2013) Analiza primene mere pritvora u Srbiji. Sjedinjene Američke Države: American Bar Association Rule of Law Initiative / ABA ROLI
Brkić, S. (2014) Krivično procesno pravo. Novi Sad: Pravni fakultet, Centar za izdavačku delatnost
Grubač, M., i dr. (2014) Komentar zakonika o krivičnom postupku. Beograd: Projuris
Grubač, M. (2009) Krivično procesno pravo. Beograd
Ilić, G., i dr. (2013) Komentar zakonika o krivičnom postupku. Beograd: Službeni glasnik
Majić, M. (2015) Veština pisanja prvostepene krivične presude. Beograd: Službeni glasnik
Marković, B.S. (1937) Udžbenik sudskog krivičnog postupka Kraljevine Jugoslavije. Beograd: Štamparija Drag. Gregorića
Stojanović, Z.P. (2015) Krivično pravo - opšti deo. Beograd: Pravni fakultet
Škulić, M. (2014) Krivično procesno pravo. Beograd: Pravni fakultet u Beogradu, drugo izdanje
Vasiljević, T. (1981) Sistem krivičnog procesnog prava SFRJ. Beograd: Savremena administracija
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/ptp1603035C
objavljen u SCIndeksu: 04.07.2016.

Povezani članci

Nema povezanih članaka