Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:18
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 2 od 3  
Back povratak na rezultate
2009, br. 29, str. 29-35
Uticaj navodnjavanja na prinos nadzemne biomase i korena belog sleza (Althaea officinalis L.)
aInstitut za proučavanje lekovitog bilja 'Dr Josif Pančić', Beograd
bInstitut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd
Ključne reči: beli slez; koren; biomasa; bubrenje korena; navodnjavanje; prinos
Sažetak
Ogled sa domaćom populacijom belog sleza-Vojvođanski postavljen je po modelu potpuno slučajnog blok sistema sa četiri ponavljanja tokom 2007. i 2008. godine u Arilju i Starčevu u uslovima suvog ratarenja i navodnjavanja. Veličina elementarne parcele bila je 10 m2. Međuredno rastojanje biljaka bilo je 50 cm, a rastojanje u redu 30 cm. Rasad belog sleza proizveden je u plasteniku, a na stalno mesto rasađen je u trećoj dekadi aprila. U uslovima navodnjavanja zalivanje je vršeno svakih petnaest dana tokom vegetacije po 20 l vode po m2. Ispitivan je prinos suve mase korena, broj bubrenja korena i prinos sveže nadzemne biomase belog sleza. Dobijeni rezultati obrađeni su analizom varijanse za trofaktorijalni ogled i ispitane su korelacione veze između proučavanih osobina. Na osnovu analize varijanse utvrđeno je da lokacije značajno (p<0.01) utiču na sve ispitivane osobine. Veći prinos suvog korena i broj bubrenja korena bio je u Arilju u odnosu na Starčevo, dok je prinos sveže nadzemne biomase belog sleza bio veći u Starčevu. Prinos suvog korena belog sleza bio je za nivo značajnosti (p<0.05) veći u 2007 godini u odnosu na 2008 godinu. Za osobinu broj bubrenja korena i prinos sveže nadzemne biomase nisu utvrđene značajne razlike u zavisnosti od ispitivanih godina. U uslovima navodnjavanja ostvaren je značajno (p<0.01) veći prinos suvog korena i sveže nadzemne biomase belog sleza u odnosu na suvo ratarenje. Broj bubrenja korena belog sleza bio je značajno (p<0.05) veći u suvom ratarenju u odnosu na navodnjavanje. Ustanovljena je jaka pozitivna (r = 0,81**) korelacija između prinosa suvog korena i prinosa sveže nadzemne biomase, slaba negativna korelacija (r = -0,48**) između prinosa suvog korena i broja bubrenja korena i srednja negativna korelacija (r = -0.59**) između prinosa sveže nadzemne biomase i broja bubrenja korena belog sleza.
Reference
Jančić, R. (1988) Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka. Beograd: Naučna knjiga
Jevđović, R.D. (2005) Beli slez (Althaea officinalis L.). Gorobilje: R. D. Jevđović
Kojić, M., Mihajlov, M., Kišgeci, J., Cvetković, M. (1999) Lekovite biljke Vojvodine. Subotica: Biografika
Kovačević, N. (2002) Osnovi farmakognozije. Beograd: Srpska školska knjiga
Meise, P. (1997) Kultivierung der Wurzelheipflanzen auf leichten Boden. Stutgart
Petrović, S., Kovačević, N. (2002) Oficinalne droge i njihova analitika prema Jugoslovenskoj farmakopeji 2000. u: Savetovanja o lekovitim i aromatičnim biljkama, (XXV), Bajina Bašta, juni 2002, 9-14str. 158-159
Tucakov, J., Lukić, P. (1958) Prilog proučavanju medicinskog bilja koje raste na planini Javoru u Srbiji. Lekovite sirovine, god. X, broj IV, str. 106-122
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
objavljen u SCIndeksu: 04.05.2010.

Povezani članci

Arhiv za farmaciju (2002)
Biljne droge u terapiji plućnih bolesti
Petrović Silvana D.

Arhiv za farmaciju (2003)
Biljni lekovi u apotekarskoj praksi
Kovačević Nada N.

Arhiv za farmaciju (2003)
Biljne droge i status biljnih lekova u Jugoslaviji
Kovačević Nada N.

prikaži sve [36]