Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:9
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 3 od 8  
Back povratak na rezultate
2013, vol. 10, br. 4, str. 115-126
Sekjuritizacija - velike pogodnosti i potencijalni uzrok globalne finansijske krize
Privredna banka Beograd

e-adresagjuhas@pbb-banka.com
Ključne reči: obaveze sa dodatnim jemstvom (CDOs); hipotekarno tržište; kriza hipotekarnog tržišta; sekjuritizacija; zajmovi odobreni dužnicima sa lošim kreditnim rejtingom
Sažetak
Predmet ovog istraživanja je sekuritizacija, moćan finansijski instrument, koji je ocenjen kao najveća finansijska inovacija dvadesetog veka. Tradicionalni koncept sekjuritizacije (konverzija potraživanja u utržive hartije od vrednosti) podrazumeva proces koji obuhvata prikupljanje potraživanja u pulove, rejting unapređenja prikupljenih potraživanja (po garancijama, osiguranjima, i sl.) do poželjnog visokog rejtinga i emitovanje hartija od vrednosti na osnovu pula potraživanja velike snage. Pulovi (koji sadrže uglavnom hipotekarne kredite: rate dužnika, hipoteke, garancije i sl.) su dobra garancija da će izdavalac ispuniti svoje obaveze u okviru ugovora o hartijama od vrednosti, te stoga, zbog niskog rizika od neispunjavanja obaveza hartija od vrednosti - on plaća nisku kamatnu stopu (nizak rizik ulaganja - niska kamata). Na taj način emiter hartija od vrednosti privlači finansijske izvore sa tržišta po najnižim kamatnim stopama, odnosno dobija finansijska sredstva pod uslovima koji su povoljniji u odnosu na klasične bankarske kredite. On stavlja pomenuta finansijska sredstva, prikupljena pod niskim kamatnim stopama, u banke, koje na osnovu tih sredstava mogu da odobre kredite pod povoljnijim uslovima. Za zemlje u procesu tranzicije sekjuritizacija i razvoj hipotekarnog tržišta su važni kao model stambenog finansiranja (sa višestrukim uticajem na čitavu privredu). Istorijski gledano, hipotekarni krediti su prvi bili podvrgnuti sekjuritizaciji, a danas je sve postalo predmet sekjuritizacije: od novčanog toka parking-servisa do državnih pozajmica. Obim emisija na osnovu sekjuritizacije (koji je u 2005. godini, na primer, bio veći od 3600 milijardi dolara) ukazuje na upotrebnu vrednost ovog koncepta. Kriza koja je pogodila hipotekarno tržište 2007. godine donosi izazov izvesnog redefinisanja kontrole nad primenom koncepta sekjuritizacije. Ova studija istražuje zakonske i makroekonomske uzroke krize. Studija pokazuje da je tokom krize postignut konsenzus o potrebi da se ojača uloga regulatora tržišta hartija od vrednosti, analiziraju standardi izveštavanja (na primer, koja je prava knjigovodstvena vrednost nekretnina u uslovima balon cena nekretnina, i sl.), analiziraju standardi i procedure upravljanja rizicima hartija od vrednosti, i analiziraju standardi i procedure procene investicionog rejtinga hartija od vrednosti.
Reference
Anderson, M., Whetten, M. (2004) CDO in plain English. u: Nomura Fixed Income Research, Nomura, 13. September
Barr, A. (2007) Subprime test: Did securitization work?. MarketWatch, Preuzeto 29. 4. 2011. sa sajta www.marketwatch.com
Committee on the Global Financial System (2005) The role of ratings in structured finance: Issues and implications. BIS
Dragaš, Z. (2008) Kako rasplesti levijantsku hidru dugova. Emportal, Preuzeto 29. 04. 2011. g. sa sajta www.emportal.rs
I.M.F. (2008) When is AAA not AAA global financial stability report: Containing systemic risks and restoring financial soundness. Washington, Box 2.2., April
Juhas, G. (2008) Hipotekarno tržište. Beograd: Zadužbina Andrejević
Juhas, G. (2011) Sekjuritizacija - najveća finansijska inovacija 20. veka. Beograd: Zadužbina Andrejević
Juhas, G. (2012) Kriza na hipotekarnom tržištu SAD. Beograd: Zadužbina Andrejević
Kapor, P. (2008) Strukturni finansijski instrumenti - CDO, CDS, SCDO, CLN I ABCP. Poslovna politika, vol. 37, br. 3-4, str. 31-35
Pavlović, V., Ljumović, I. (2009) Finansijska regulativa u SAD kao pokretač aktuelne svetske krize. Računovodstvo, vol. 53, br. 5-6, str. 78-93
Stefanović, S. (2006) Sekjuritizacija aktive - koncept, ekspanzija i nove tendencije u kontekstu globalizacije finansijskih tržišta. Ekonomske teme, vol. 44, br. 1-2, str. 417-425
Zandi, M. (2010) Finansijski šok. Zagreb: Mate, d.o.o
 

O članku

jezik rada: engleski
vrsta rada: izvorni naučni članak
objavljen u SCIndeksu: 20.01.2014.

Povezani članci

Ekonomski pogledi (2011)
Sekjuritizacija kredita i uzroci hipotekarne krize
Juhas Gordana

Anali Ekon fak Subotica (2010)
Hipotekarne hartije od vrednosti i njihov uticaj na globalnu krizu
Kolar Suzana

Anali Ekon fak Subotica (2011)
Sekjuritizacija - bazični mehanizam strukturiranih finansija
Davidović Milivoje, i dr.

prikaži sve [15]