Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:1
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 2 od 6  
Back povratak na rezultate
2009, vol. 34, br. 2, str. 135-139
Civilne brige srpske vlade na Krfu 1915. do 1918. godine
Rajac

e-adresarajacki@ptt.rs
Ključne reči: srpska vlada na Krfu; ostrvo Krf, bolnica; tuberkuloza; dr Fran Kavčić
Sažetak
Autor u svome radu opisuje aktivnosti srpske vlade na Krfu od 1915. do 1918. godine vezane za rad srpskog vojnog saniteta i narodno zdravlje. Grčko ostrvo Krf je posebno značajno mesto za istoriju srpskog naroda jer je u jednom vremenu postalo političko središte Srbije, van njene teritorije. Srpska vlada, regent Aleksandar, Vrhovni štab i oko 140 000 vojnika i izbeglice našli su se na tom ostrvu posle teškog i iscrpljujućeg marša 1915. godine preko Prokletija bez hrane zimske odeće, invadirani vašima, bolesni i i iscrpljeni do krajnjih psihičkih i fizičkih granica. Mnogi su bolovali od pegavca, crevnih zaraznih bolesti, malarije i tuberkuloze. Ubrzo posle dolaska Srba, Krf je postao velika bolnica. Umiralo se svakog dana od iscrpljenosti i bolesti. Do kraja marta 1916. godine bilo je 4814. smrtnih slučajeva. U takvoj situaciji Srpska vlada koja se bavila najviše vojno-političkim pitanjima, bila je prinuđena da se bavi i lečenjem i negom bolesnih i iscrpljenih, kako vojske tako i izbeglica na Krfu, u Solunu i u Makedoniji, svugde gde ih je bilo. Pored angažovanja na lečenju i zbrinjavanju vojnika i izbeglica van Srbije, razmišljalo se i o organizaciji zdravstvene službe nakon oslobođenja. Shodno ideji o ujedinjenu Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu državu, aktivnosti Srpske vlade na Krfu odnosile su se na celu teritoriju te države - posle oslobođenja. Velika pažnja je posvećena tuberkulozi. Od tuberkuloze, u svim balkanskim zemljama, bolovalo se i pre srpskih ratova u XX veku. Bilo je mnogo obolelih srpskih vojnika od kojih se 1480 lečilo za vreme I rata u Francuskim sanatorijumima. Očekivao se porast broja obolelih od tuberkuloze posle rata, na celoj teritoriji nove države, Zato je srpska vlada tom zdravstvenom pitanju posvetila posebnu pažnju. Odabrala je dr Fran Kavčića da se školuje u Francuskoj koji da bi se posle oslobođenja bavio organizacijom borbe protivu tuberkuloze na celoj teritoriji nove države. Rad je pisan na osnovu dokumenata iz Arhiva Srbije u Beogradu, koji nisu objavljivani i predstavlja doprinos poznavanju istorije vojnog i civilnog saniteta tokom I svetskog rata.
Reference
*** (1982) Socijalistička republika Srbija. Beograd: NIRO 'Književne novine', I tom
*** (1953) Socijalistička republika Srbija. Beograd: NIRO 'Književne novine', tom II
*** (1978) Vojna peidemiologija. Beograd: Vojnoizdavački Zavod - Institut za vojno medicinsku dokumentaciju
Arhiv Srbije (1917) MUD S R 25 F I
Arhiv Srbije (1917) MUD R 26 F I
Bojić, M. (1978) Poezija. Beograd: Narodna knjiga
Ekmečić, M. (2007) Dugo kretanje između klanja i oranja - istorija Srba u Novom veku 1492-1992. Beograd: Zavod za udžbenike
Stanojević, S., ur. (2001) Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka. Sremski Karlovci-Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, str. 638 - 639
Stanojević, V., ur. (1925) Istorija srpskog vojnog saniteta. Beograd: Štamparija Zlatibor
Stanojević, V. (1972) Srpsko lekarsko društvo i njegovi članovi u Narodno-oslobodilačkim ratovima Srbije 1876-77-78 i 1912-1918. godine. u: Spomenica Srpskog lekarskog društva, Beograd: Srpsko lekarsko društvo
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: istoriografski prilog
objavljen u SCIndeksu: 16.02.2010.