Akcije

Ekonomika poljoprivrede
kako citirati ovaj članak
podeli ovaj članak

Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:0
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 1 od 2  
Back povratak na rezultate
1991, vol. 38, br. 10, str. 525-534
Mogući pravci unapređivanja politike i sistema zaštite čovekove životne sredine
Institut ekonomskih nauka, Beograd
Sažetak
Stanje životne sredine u Srbiji je po mnogo čemu tipično za Jugoslaviju u celini, ali ima i svojih specifičnosti koje su uslovljene karakterom i tempom privrednog razvoja, tradicijom, kulturom i nizom drugih odrednica. Univerzalna priroda ekoloških problema, njihova multiplikovanost i dugoročno dejstvo, nezavisno od teritorijalnih granica i nacionalnih ekonomija, s jedne, a s druge strane, pak, njihov značaj za egzistenciju i razvoj društva, stavlja ih u red ako ne u one najznačajnije, onda sasvim izvesno u one, neosporno, nezaobilazne bez čijeg se rešavanja ne može zamisliti budući društveno-ekonomski razvoj. Po svemu sudeći jedno od ključnih pitanja izbora i definisanja strategije privrednog razvoja je i onaj aspekt koncepta (strategije) razvoja kojim se definišu mnogi još nedovoljno objašnjeni, čak i u teorijskoj ravni, odnosi ekonomskog razvoja i zaštite i unapređenja životne sredine. Čovekova životna sredina predstavlja, s jedne strane neophodni uslov ekonomskog razvoja, izvor sirovina, energije i drugih neophodnih potreba, a s druge, pak, strane, ekonomske aktivnosti imaju istovremeno uticajne efekte na prirodno okruženje. Obe dimenzije eksploatacija čovekove životne sredine, kao i devastacija i polucija prostora i elemenata životne sredine, kako problemi razvoja pokazuju (i u nizu drugih zemalja), zahtevaju pronalaženje rešenja koja mogu adekvatnom politikom (strategijom privrednog razvoja i zaštitom životne sredine) omogućiti uravnoteženi rast, odnosno takav razvoj pri kojem su obim i tempo proizvodnih i potrošnih procesa privrede (društva) dugoročno usklađen sa obimom i tempom istih tih procesa u prirodi. Drugim rečima, razvoj se ne može i ne sme ostvariti na štetu narušavanja (ugrožavanja) onih vrednosti u čovekovoj sredini koja omogućava ekonomski razvoj. Polazeći upravo od ove propozicije pokušaće se u ovom radu naznačiti osnovni elementi pogodnije i efikasnije strategije i politike zaštite životne sredine.
Reference
Dlesk, M.S. (1988) Ekonomski razvoj i zaštita životne sredine. u: Raičević Božidar [ur.] Strategija stabilizacije privrede i ostvarenje ciljeva dugoročnog društveno-ekonomskog razvoja Srbije, Beograd: EI
Jovanović-Gavrilović, B.D. (1989) Kvalitet privrednog rasta. Beograd: Savremena administracija
Mihalski, K., ur. (1987) O krizi. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada
Nijkamp, P.P. (1977) Theory and application of environmental economics. Amsterdam, itd: North-Holland
Organization for Economic Cooperation and Development (1986) Environmental policies in Yugoslavia. Paris
Peru, F. (1986) Za filozofiju novog razvoja. Novi Sad: Matica srpska
Schramm, G., Warford, J.J. (1989) Environment management and economic development. Baltimore, MD, itd: Johns Hopkins University Press
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
objavljen u SCIndeksu: 02.06.2007.