Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:0
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 7 od 9  
Back povratak na rezultate
2004, vol. 53, br. 2, str. 103-110
Uticaj đubrenja azotom na prinos pšenice, kukuruza, šećerne repe i stočnog graška
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

e-adresamolnar@polj.ns.ac.yu
Sažetak
Na slabokarbonatnom černozemu Južne Bačke u petopoljnom plodoredu ispitivan je uticaj različitih količina azota (K, 30, N60, N90, N120, N150) na prinos ozime pšenice, kukuruza i stočnog graška. Na osnovu petogodišnjih rezultata istraživanja može se zaključiti sledeće: petogodišnji prosečni prinos ozime pšenice posle stočnog graška je za 30% veći nego posle kukuruza. Optimalna količina azota za ozimu pšenicu posle stočnog graška iznosi oko 90 kg, a posle neleguminoznih biljaka oko 120 kg azota po hektaru. U manje ili veoma nepovoljnim godinama optimalna količina azota za kukuruz je 90 kg, a u povoljnim godinama 120 kg N po hektaru. Najveći prinos korena šećerne repe najčešće se postiže primenom 120 kg, a u vlažnim godinama 150 kg N po hektaru. Za stočni grašak optimalne količine azota kreću se između 30-60 kg po hektaru. Uprkos ovim rezultatima ispitivanja za utvrđivanje optimalnih količina azota najpouzdanija je Nmin metoda.
Reference
Bogdanović, D.M., Ubavić, M. (1999) Plodored i đubrenje. u: Molnar I. [ur.] Plodoredi u ratarstvu, Novi Sad: Naučni insititut za ratarstvo i povrtarstvo, str. 193-218
Molnar, I., Stevanović, M. (1986) Proučavanje uticaja organskog i mineralnog đubrenja na prinos ratarskih kultura i hemijske osobine zemljšta. u: Zbornik radova sa naučnog skupa Čovek i biljka, Novi Sad: Matica srpska, str. 121-129
Molnar, I. (1999) Plodoredi u ratarstvu. Novi Sad: Naučni insititut za ratarstvo i povrtarstvo
Molnar, L., Stevanović, M., Belić, B. (1983) Proučavanje uticaja preduseva i količine azota na prinos ozime pšenice, kukuruza, šećerne repe, suncokreta i soje. Arhiv za poljoprivredne nauke, vol. 44, sv. 156, str. 427-443
Rajković, Ž. (1978) Značaj i osobenosti azota u sistemu kontrole plodnosti zemljišta i primena đubriva. Bilten za kontrolu plodnosti zemljišta i upotreba đubriva, Novi Sad, br. 2, str. 5-49
Sarić, M.R., Jocić, B. (1993) Biološki potencijal gajenih biljaka u agrofitocenozi u zavisnosti od mineralne ishrane. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti / SANU, Knjiga 68, 15-18
Wehrmann, J., Scharpft, H.C. (1979) Der Mineralsticksoffgehalt, des Bodens als Masstab für den Stickstoffdungerbredarf (Nmin-Methode). Plant and Soil, 52(1): 109
 

O članku

jezik rada: engleski
vrsta rada: izvorni naučni članak
objavljen u SCIndeksu: 02.06.2007.

Povezani članci