Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:1
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 6 od 6  
Back povratak na rezultate
2003, vol. 48, br. 1, str. 39-58
Određivanje potrebnih količina đubriva za pšenicu
Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet
Ključne reči: model; soil nitrogen; fertilizer nitrogen; total nitrogen; easily hydrolyzed nitrogen; wheat
Sažetak
Cilj ovog istraživanja je bio da se na osnovu utvrđene pouzdanosti za ocenu pristupačnosti azota zemljišta (ukupni i lakohidrolizujući azot) primeni i proveri predloženi model za utvrđivanje količine azota đubriva koju treba uneti u zemljište za planirani prinos. Istraživanja su obavljena na gajnjači koja se koristi u okviru stacionarnog ogleda sa određenim sistemom đubrenja i plodoredom već 30 godina. Za određivanje potrebnih količina đubriva za pšenicu, primenjen je model obračuna za koji je potrebno utvrditi: pouzdanu metodu za ocenu pristupačanosti zemljišnog azota, na osnovu koje se određuje koeficijent iskorišćenja azota iz zemljišta, zatim koeficijent iskorišćavanja azota iz đubriva i vrednost aktiviranog azota zemljišta za unetu količinu azota đubriva. Korišćena vrednost koeficijenta iskorišćavanja azota iz đubriva za uslove koji vladaju u gajnjači je bio 50%, pri obračunu za prihranu pšenice i 43,3% za obračun potrebnih količina đubriva za ceo vegetacioni period. Na osnovu obavljenih istraživanja može se zaključiti da je prosečna vrednost aktiviranog azota zemljišta bila 4,5 kgN/ha na dodatih 10 kgN/ha azota đubriva. Za metode ukupnog i lakohidrolizujućeg azota, koje su korišćene za predloženi model, odnosno obračun (prihrana) i za koje je utvrđena pouzdanost, razlike između količina azota đubriva koje treba primeniti po predloženom modelu i stvarno primenjenih količina đubriva na stacionarnom ogleda su minimalne i bile su u granicama od 1,34-5,63 kgN/ha. Za metodu lakohidrolizujućeg azota, koja je korišćena za predloženi obračun potrebnih količina azota đubriva za ceo vegetacioni period za pšenicu, razlike između količine azota đubriva koje treba primeniti pri setvi i za prihranu, po predloženom modelu i stvarno primenjenih količina su takodje bile minimalne i to u granicama od 0,4-18,95 kgN/ha. Ovi rezultati u potpunosti potvrđuju tačnost, odnosno vrednost predloženog modela, ali i pouzdanost navedenih metoda za ocenu pristupačnosti azota zemljišta.
Reference
Bogdanović, D.M. (1985) Dinamika mineralnog azota u černozemu i usvajanje azota iz zemljišta i đubriva usevom pšenice. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet, doktorska disertacija
Carter, J.N., Jensen, M.E., Bosma, S.M. (1974) Determining nitrogen fertilizer needs for sugar beets from residual nitrate and mineralizable nitrogen. Agronomy Journal, 66 str. 319-323
Dhanke, W.C., Johnson, G.V. (1990) Testing soils for available nitrogen. u: Westerman R.L. [ur.] Soil testing and plant analysis, Medison, Wisconsin: Soil Science Society of America / SSSA, str. 127-140., SSA Book series 3
Hart, P.B.S., Goh, K.M. (1980) Regression equations to monitor inorganic nitrogen changes in fallow and wheat soils. Soil Biology and Biochemistry, 12, str. 147-151
Kajumov, M. (1982) Ozmaja pšenica. u: Sprovočnik po programirovaniju produktivnosti poljevih kultur, Moskva: Roseljho zizdat
Mihajlov, N.N., Kniper, V.P. (1971) Opredelenije potrebnosti rastenji v udobrenijah. Moskva-Leningrad: Kolos
Needham, P. (1982) The rolle of nitrogen in wheat production: Responske, interaction and production of nitrogen requirements in the UK. Proc. Fetrt. Soc., 211, str. 125-147
Sapožnjikov, N.A., Kornilov, M.F. (1969) Navčnije osnovi sistemi udobrenij v nečernozemnoj polose. Moskva-Leningrad: Kolos
Scharpf, N.C., Wehrmann, H. (1978) N-min Methode auch bei Zuckerruben. Sonderdruck aus Jahrgang, 92, Heft 7, Seite 409
Tanji, K.K. (1982) Modelling of the soil nitrogen sycle. u: Stevenson F.J. [ur.] Nitrogen in agriculture soils, Madison, WI: American Society of Agronomy / ASA, str. 721-772
Tjurin, I.V., Kononova, M.M. (1934) O novom metode opredelenija počvi v azote. Inst. V. V: Dokučaev, 10, 4
Žeravica, M. (1971) Uticaj različitih količina odnosa mineralizovanih đubriva na iznošenje i koeficijent iskorišćavanja hraniva i na hemijske promene u zemljištu. Agrohemija, Beograd, No 3-4, st. 83-96
 

O članku

jezik rada: engleski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.2298/JAS0301039K
objavljen u SCIndeksu: 02.06.2007.

Povezani članci

J Agricultural Sciences (Belgrade) (2003)
Ocena pristupačnosti zemljišnog azota
Kresović Mirjana M., i dr.

Zb Inst ratar i povrt (2006)
Uticaj azota iz različitih izvora na prinos i komponente prinosa pšenice
Milošev Dragiša, i dr.

Zb Inst ratar i povrt (2007)
Dinamika mineralnog azota fiakon zaoravanja ozimih međuuseva
Manojlović Maja, i dr.

prikaži sve [9]