Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:4
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 1 od 1  
Back povratak na rezultate
2004, vol. 9, br. 18, str. 65-79
Uticaj gustine setve na strukturu prinosa pšenice
aUniverzitet u Kragujevcu, Agronomski fakultet, Čačak
bNaučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Ključne reči: wheat; yield structure; spike number; 1000-kernel weight; kernel number
Sažetak
Značaj kvalitetno obavljene setve u tehnologiji proizvodnje pšenice, vezuje se za kvalitet semena, vreme i način setve, dubinu i gustinu setve. Za skoro sve navedene faktore su utvrđeni optimumi, međutim, kod gustine setve pšenice uvek postoje određene dileme. Pojavom novih sorti neophodno je utvrditi njihovu reakciju na gustinu useva, i to na više lokaliteta, zbog specifičnosti mikroklime u različitim reonima gajenja pšenice i u kombinaciji sa drugim elementima agrotehnike. Optimalnom količinom semena po jedinici površine direrktno se utiče na sklop biljaka pri kojem se najracionalnije koristi zasejana površina, a biljkama pružaju odgovarajući uslovi za rast i razvoj. U ogledu su ispitivane dve novosadske sorte pšenice, Jugoslavija i Rana niska, sejane u pet različitih gustina: 300, 450, 600, 750 i 900 klijavih zrna po m2. U istraživanja su, pored u praksi primenjivanih gustina od 450 do 750 zrna/m2, radi nekih teoretskih objašnjenja, uključene i gustine od 300 i 900 kl.zr./m2. U sve tri godine, povećanjem gustine setve povećava se i broj klasova. Međutim, klasovi dobijeni u većim gustinama gajenja imaju manji broj zrna, kao i manje vrednosti za masu 1000 zrna. U prvoj godini proučavanja u poređenju sa narednim godinama, dobijen je najveći prinos praćen najvećim brojem zrna u klasu i najvećom masom 1000 zrna. Gustina setve ispitivanih sorti ozime pšenice, u optimalnom roku setve, trebala bi da bude 600 klijavih zrna po m2, jer se tako ostvaruje dovoljan broj kvalitetnih klasova sa odgovarajućom strukturom prinosa. Ove rezultate, rešenjem regresionih jednačina, potvrdila je i regresiona analiza gustine setve za maksimalni prinos zrna.
Reference
Bokan, N. (1998) Uticaj gustine setve i ishrane azotom na prinos i strukturu prinosa pšenice. Čačak: Agronomski fakultet, Doktorska disertacija
Borojević, S., Mišić, T., Janković, M. (1961) Utvrđivanje optimalnog broja klasova i produkcija po klasu kod glavnih tipova italijanskih sorti pšenice. Savremena poljoprivreda, 12, 1195-1207
Denčić, S.S. (1986) Efekat gustine sklopa na fotosintetičku površinu i prinos različitih genotipova pšenice. Arhiv za poljoprivredne nauke, 46, 145-162
Denčić, S.S. (1990) Odnos između indeksa i trajanja fotosintetičke površine te komponenata prinosa i prinosa zrna pšenice (Triticum aestivum ssp. Fulgare). Arhiv za poljoprivredne nauke, vol. 51, sv. 183, 197-206
Denčić, S.S. (1991) Predlog rejonizacije novosadskih sorti pšenice. u: Seminar agronoma (25), sv. 19, str. 297-307
Dotlačil, L., Toman, K. (1987) Vliv výsevku na stabilitu a strukturu výnosú u typove odlišných odrûd pšenice. Rostlinna Vyroba, 33 No 10, 1029-1038
Dragović, S., Panić, Ž. (1986) Uticaj vremena navodnjavanja na prinos i važnija svojstva nekih NS-sorata pšenice. u: Mihaljev Ivan [ur.] Čovek i biljka, Zbornik radova sa naučnog skupa, Novi Sad: Matica srpska, str. 189-196
Đurović, D., Bokan, N. (2004) Morfološke osobine pšenice u zavisnosti od gustine setve i azotne ishrane. Agroznanje, vol. 5., br. 1., 25-36
Fischer, R.A. (1975) Yield potential in a dwarf spring wheat and the effect of shading. Crop Sci, 15, str. 607-613
Jevtić, S.L. (1986) Pšenica. Beograd: Naučna knjiga
Jovanović, B., Đokić, A., Prodanović, S., Mladenov, H., Maletić, T. (1992) Uticaj osobina klasa na masu zrna pšenice. Savremena poljoprivreda, br. 4, 31-35
Kelly, J.T., Bacon, R.K., Wells, B.R. (1994) Relation of nitrogen utilization to yield components in soft red winter wheat. J Plant. Nutr
Kirby, E.J.M. (1985) Significant stages of ear development in winter wheat. u: Day W.and R.K.Atkin [ur.] Wheat growth and modeling, New York-London: Plenum Press
Knoch, G. (1987) Der Einfluß von Saatzeit und Saatmenge auf die Erträge von Wonterweizen aund Sommerweizen in Ubergangs- und Vorgebirgslagen. Feldversuchswesen, 4 No 1, 61-67
Kreft, I. (1990) Problemi strukture semen, pridelka in kakovosti pšenice. Savremena poljoprivreda, vol. 38, broj 3-4, 343-348
Lazović, D., Božović, D., Deletić, N., Petrović, B. (1994) The study of certain morphological, biological and productive traits of recently developed Winter wheat cultivars in the conditions of north metohia. J Sci Agric. Research, 56, 198 (1994/2), 39-49
Malešević, M., Jevtić, S. (1988) Uticaj gustine setve na prinos pšenice u uslovima navodnjavanja i primene inhibitora rasta (CCC). Arhiv za poljoprivredne nauke, vol. 49, Sv. 174, 97-106
Malešević, M., Starčević, Lj. (1993) Mesto i uloga strnih žita u ukupnoj proizvodnji hrane. Savremena poljoprivreda, vol. 1, broj 4, 21-25
Malešević, M., Ognjanović, R., Stojanović, J., Dakić, S., Radoja, I. (1994) Ostvareni ovogodišnji rezultati u proizvodnji pšenice, ekološki uslovi i predlog agrotehnike za jesenju setvu. u: Savetovanje o proizvodnji pšenice u Srbiji u 1994/95. godini, Beograd
Malešević, M., Stamenković, S., Jevtić, R. (2001) Analiza roda pšenice 1999/2000 i preporuke za tekuću godinu. u: Seminar agronoma (35), Zlatibor, zbornik radova, str. 91-107
Mihaljev, I. (1986) Elementi produktivnosti klasa i sadržaj mineralnih elemenata u F1 hibrida i roditeljskih sorti pšenice. u: Mihaljev Ivan [ur.] Čovek i biljka, Zbornik radova sa naučnog skupa, Novi Sad: Matica srpska, str. 249-254
Milovanović, M., Đokić, D., Stojanović, J. (1994) Karakteristike nekih elemenata produktivnosti u različitih sorata pšenice. u: Proizvodnja hrane i energija, SMIS'94, Beograd
Nedić, M. (1989) Utvrđivanje opt. G. S u proizvodnji ozime pšenice na područje Stiga. Zbornik radova Instituta za strna žita, Kragujevac, br. 9, 311-322. Unapređenje proizvodnje pšenice i drugih strnih žita, Kragujevac
Nedić, M. (1990) Utvrđivanje optimalne gustine setve u proizvodnji ozime pšenice na černozemu i pseudogleju. Savremena poljoprivreda, vol. 38, br. 5-6, 493-499
Perić, Đ. (1977) Uticaj gustine setve i ishrane azotom na prinos pšenice. Arhiv za poljoprivredne nauke, vol. XXX Sv. 112, 53-64
Protić, R., Spasojević, B., Šćepanović, T. (1988) Prinos zrna i neke komponente prinosa raznih genotipova pšenice pri različitoj gustini setve. Savremena poljoprivreda, vol. 36, br. 7-8, str. 293-303
Pucarić, A., Gotlin, J., Varga, B. (1987) Reakcija Zg - sorata pšenice na rok i gustoću sjetve sa osvrtom na lisnu površinu. u: Pšenica, 6 miliona tona, Novi Sad
Spasojević, B., Malešević, M. (1984) Vreme i gustina setve pšenice sa aspekta sortne specifičnosti. Savremena poljoprivreda, vol. 32, 7-8, 293-304
Spasojević, B., Malešević, M. (1987) Izbor savremenih tehničkih i tehnoloških rešenja za optimalnu proizvodnju pšenice. u: Pšenica, 6 miliona tona, Novi Sad
Stojanović, J. (1988) Fiziološka analiza variranja prinosa zrna sorata pšenice i tritikalea pod uticajem ishrane azotom i uslova sredine. Zbornik radova Instituta za strna žita, Kragujevac, br. 9, 81-95
Stojanović, Ž. (1993) Nasleđivanje dužine klasa i njen uticaj na ispoljavanje genetičkog potencijala rodnosti i kvaliteta kod hibridne kombinacije ozime pšenice 28/Iib-208. Beograd, doktorska disertacija
Šćepanović, T., Protić, R., Spasojević, B., Milovac, M. (1990) Ishrana pšenice azotom u zavisnosti od roka setve. Savremena poljoprivreda, vol. 38, br. 5-6, 501-506
Toševa, E. (1987) Vlijanije na toreneto i seitbenata norma vrahu dobiva ot pšenicata pri uslovijata na tmnosiva gorska počva. Počvozn. Agrohim. i Rast. Zašćita, 22, No 5, 14-19
Turner, N.C., Prasertsak, P., Setter, T.L. (1994) Plomt spacing, density, and yield of wheat subjected to postanthesis water pleficits. Crop-Sci., Madison, Wis, Mau/june 1994.v. 34 (3), 741-748
Warrington, I.J., Dunstone, R.L., Green, L.M. (1977) Temperature effects at three development stages on the yield of the wheat ear. Australian Journal of Agricultural Research, 28, 11-27
Wicke, H.J., Stock, H.G., Fuch, W., Michael, H., Krause, C. (1987) Zialparameter für die Bestandesführung von Wonterweizen, Wintergerste und Sommergerste auf besseren D-Dtanforten. Feldwirtsehalf, 28, No 6, 251-253
 

O članku

jezik rada: engleski
vrsta rada: izvorni naučni članak
objavljen u SCIndeksu: 02.06.2007.