Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:27
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:23

Sadržaj

članak: 4 od 4  
Back povratak na rezultate
Arnhajmovo 'vizualno mišljenje' - teorijska (ne)zasnovanost
Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

e-adresamiltod@yahoo.com
Ključne reči: 'vizualno opažanje'; psihički aparat; nesvesno; psihologija umetnosti; endopsihičko opažanje
Sažetak
U psihologiji, kao i u drugim naukama, zasigurno postoje pojmovi koji nisu teorijski zasnovani i koji nisu dosledno promišljeni. Jedan od takvih pojmova koji je našao značajno mesto u razumevanju umetničkog stvaranja i psihologiji umetnosti u celini jeste Arnhajmov pojam 'vizualnog opažanja'. Može se reći, kako to čini Arnhajm, da je svako opažanje u isti mah i mišljenje, svako rasuđivanje je isto tako i intuicija, svaka opservacija je i invencija, pod uslovom da se taj stav može dedukovati iz neke psihološke teorije. Polazeći od geštalt psihologije čini se da je to nemoguće. Razumljivo da je ovim pojmom Arnhajm, kao geštalt psiholog, želeo istaći da je celina različita od zbira svojih delova. 'Vizualno mišljenje' je trebalo da perceptivnom iskustvu doda i nešto više, neko svojstvo koje sama percepcija nema. Budući da geštalt psihologija ne polazi od psihičkog aparata i razgraničenih sistema, sa različitim funkcijama i onim nesvesnim posebno, teško je govoriti o teorijskoj zasnovanosti ovog pojma. Tek sa postuliranjem ovih momenata Arnhajm bi mogao razrađivati svoj stav da proces gledanja sveta predstavlja međusobno dejstvo svojstava koja pruža predmet i priroda posmatrača. Tu 'prirodu posmatrača' moguće je jedino posmatrati u okviru psihičkog aparata. U stvaralaštvu (umetničkom i naučnom), gde nastoji biti bazični eksplikativni princip, 'vizualno opažanje' se suočava sa teškoćama kao što su izjave Getea i Helmholca da je ono što je bitno i novo u njihovom stvaranju bilo dato kao nešto bez prethodnog razmišljanja, i da je to njihovo saznanje stiglo kao nešto gotovo dovršeno.
Reference
Arnhajm, R. (1987) Umetnost i vizuelno opažanje - psihologija stvaralačkog gledanja - nova verzija. Beograd: Univerzitet umetnosti
Arnheim, R. (1987) Visual dinamics. American Scientist, 6, 585-591
Eko, U. (1995) Simbol. Beograd: Narodna knjiga-Alfa
Freud, S. (2003) Fragment analize jednog slučaja histerije (Dora). Beograd: Čigoja štampa
Freud, S. (1970) Tumačenje snova. Novi Sad: Matica srpska
Frojd, S. (1970) Iz kulture i umetnosti. Novi Sad: Matica srpska
Frojd, S. (1994) S one strane principa zadovoljstva. Novi Sad: Svetovi
Frojd, S. (1970) Psihopatologija svakodnevnog života. Novi Sad: Matica srpska
Frojd, S. (2003) Čovek pacov - primedbe o jednom slučaju prisilne neuroze. Beograd: Čigoja štampa
Frojd, S. (1970) Nova predavanja za uvođenje u psihoanalizu. Novi Sad: Matica srpska
Klajn, M. (1983) Zavist i zahvalnost. Zagreb: Naprijed
Lakan, Ž. (1983) Spisi - (izbor). Beograd: Prosveta
Laplanche, J., Pontalis, J.B. (1992) Rječnik psihoanalize. Zagreb: Naprijed
Merlo-Ponti, M. (1968) Oko i duh. Beograd: 'Vuk Karadžić'
Todorović, M. (2011) Uvod u psihologiju kao nauku i struku. Beograd: Čigoja štampa
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
objavljen u SCIndeksu: 22.03.2013.

Povezani članci