Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:3
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 1 od 1  
Back povratak na rezultate
2010, vol. 35, br. 3-4, str. 81-84
Epilepsija, značaj blagovremenog dijagnostikovanja - prikaz slučaja
Zdravstveni centar, Knjaževac

e-adresadraganamitrovic1981@gmail.com
Ključne reči: epilepsija; uzrok; dijagnoza
Sažetak
Epilepsija je poremećaj funkcije mozga, a predstavlja naglo pražnjenje velikog broja neurona u mozgu, što dovodi do epileptičnih napada. Spada među česta oboljenja u neurologiji, na 1000 stanovnika oboli od 3 do 5 pacijenata. Najčešći poznati uzroci epilepsije su: povrede glave, krvarenja u mozgu, moždani udar, apscesi u mozgu (intracerebralni, subduralni, epiduralni), bakterijski i virusni encefalitis, bakterijski meningitis, hirurške opercije na mozgu, komplikacije prilikom porođaja ili rođenja, alkohol, tumori, droge, neki lekovi, poremećaj metabolizma (hipernatremija, hiponatremija, hipokalcemija, hipoksija, hipoglikemija, hiperglikemija), a može biti izazvana i nepoznatim uzrokom, kada je nazivamo idiopatska. Pored detaljnog neurološkog pregleda, laboratorijskih analiza i EEG-a neohodno je i uzeti detaljnu anamnezu bolesnika da bi lekar došao do tačne dijagnoze. U radu je prikazan pacijent I. M. star 12 godina koji je imao je gubitak svesti u školi, oktobra 2009. godine. Nema podataka o tome koliko je taj gubitak svesti trajao i da li je bio praćen nekim drugim tegobama. Pacijent je pregledan od strane lekara iz službe Hitne medicinske pomoći i upućen neurologu koji ga posle pregleda i zbog daljih dijagnostičkih procedura šalje na hospitalno lečenje u tercijarnu ustanovu (KC Niš, klinika za dečije i interne bolesti, Odeljenje neurologije). Za vreme hospitalizacije koja je trajala deset dana pacijentu je od dijagnostičkih procedura rađen EEG (utvrđeni abnormalni potencijali kore velikog mozga) i NMR (nuklearna magnetna rezonanca) gde je nađeno da nema patoloških promena u endokranijumu. U hospitalnim uslovima je uveden valproat sa postepenim povećanjem doze sve do 1000 mg dnevno. Do naredne ambulantne kontrole je pacijent bio bez napada, a kontrolni EEG i laboratorijski nalazi su bili normalni. Nakon mesec dana kontrolni EEG nalaz je bio uredan, a takođe je bio uredan i laboratorijski nalaz krvi. Pacijentu je povećana doza valproata na 1500mg dnevno, podeljena u dve doze i zakazana kontrola za 4 meseca. Pacijent se ordinirajućem lekaru javljao u međuvremenu zbog drugih zdravstvenih tegoba (bolova u grlu, bolovima u ušima gde je zbog prisutnih bolesti primio odgovarajuću terapiju) i navodi da nije imao gubitke svesti niti druge tegobe koje su u vezi sa epilepsijom. Lečenje od epilepsije je u toku, dečak se dobro oseća, normalno funkcioniše u društvu, normalno pohađa nastavu u školi.
Reference
Goldman (2007) Cecil medicine. Saunders, Dvadeset i treće izdanje
Kligeman (2007) Nelson text books of pediatrics. WB Saunders
Lapčević, M., Žigić, D., Ivanković, D. (2003) Hitna stanja u radu porodičnog lekara. Beograd: Sekcija opšte medicine Srpskog lekarskog društva, Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje
Lević, Z. (2003) Osnovi savremene neurologije. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Osmo izdanje
Nikolić, M. (1980) Propedevtika i tehnika neurološkog pregleda. Beograd: Medicinska knjiga
Njutn, K.R., Khare, R.K. (2007) Urgentna medicina brzi pregled. Beograd: Book/Marso
Radojčić, B. (1995) Klinička neurologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, trinaesto izdanje
Ristić, I.D. (2007) Praktikum urgentne medicine. Beograd: Obeležja
Ristić, I.D. (2008) Urgentna medicina. Beograd: Obeležja
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: prikaz slučaja
objavljen u SCIndeksu: 22.03.2011.

Povezani članci