Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:11
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:10

Sadržaj

članak: 5 od 10  
Back povratak na rezultate
2014, vol. 11, br. 4, str. 301-320
Obaveštajna analiza u korporativnoj bezbednosti
Megatrend Univerzitet, Fakultet za pravo, javnu upravu i bezbednost - FDUA, Beograd

e-adresadmanojlovic@megatrend.edu.rs
Sažetak
Studija polazi od shvatanja da, s jedne strane, postoji obaveštajna analiza u korporativnoj bezbednosti u svetu, ali da se, s druge strane, ona na prostoru Republike Srbije, javlja uglavnom u državnim organima. U svrhu dokazivanja teze da je obaveštajna analiza nezaobilazna komponenta korporativne bezbednosti, u radu se analiziraju odnosi državnog i privatnog korporativnog aspekta obaveštajne analize, od sredine sedamdesetih godina prošlog veka do novijih vremena u bezbednosnoj teoriji i literaturi. Rad autora ovog teksta, kao doprinos opštoj teoriji bezbednosti, ukazuje na to, da obaveštajna analiza nema samo one vidove koji su bili poznati u teoriji bezbednosti, kao civilna, vojna, spoljna, unutrašnja, ofanzivna, defanzivna već ona u novijem vremenu ima mnogo širu primenu u civilnoj korporativnoj bezbednosti, u nekoliko vidova, kao što su: korporativna obaveštajna analiza u statičkom smislu (obaveštajno analitičko dokumentovanje), korporativna obaveštajna analiza u dinamičkom smislu (obaveštajna analitička obrada) i korporativna obaveštajna analiza u funkcionalnom smislu (obaveštajno analitičko skeniranje okruženja, tržišta, stvaranje bezbednosnih analitičkih proizvoda (analitičkih studija i dr,). U savremenoj teoriji i literaturi u načelu se ne poriče korporativnoj bezbednosti karakter zasebne bezbednosne oblasti (ne poriče se njeno pravo na naučnu disciplinu unutar nauke o bezbednosti) te se samim tim i obaveštajna analiza smatra delom privatne korporativne bezbednosti. Niko u naučnoj misli u oblasti teorije bezbednosti ne stoji više na stanovištu, da između obaveštajne analize u strukturama državnih organa i obaveštajne analize u korporativnoj bezbednosti ne postoji suštinska veza. Sve do početka osme decenije prošlog veka u teoriji bezbednosti su se mogla sresti (pronaći) razmišljanja čiji se zajednički denominator može odrediti tako što ćemo reći, ako je i postojala veza, da ona nije bila suštinska, ta veza, u stvari, bila je slučajna, štaviše 'neprirodna'. Smatralo se ne samo u običnom životu već i u nauci bezbednosti da su to dve potpuno različite stvari, međutim neki njihovi aspekti se podudaraju: obe imaju za osnovni princip činjenicu, da su po pravilu bolji oni koji pobeđuju pre borbe. Pred sam kraj dvadesetog veka dolazi do zaokreta u bezbednosnoj teoriji i dotadašnja unisonost u napred iznetim pogledima menja, pa se navodi da je obaveštajna analiza nužna komponenta korporativne bezbednosti. Tada počinje organizacija seminara a kasnije i specijalističkih studija koje organizuju fakulteti. Školuju se kadrovi za obaveštajnu analizu u korporativnoj bezbednosti širokog spektra od obaveštajne analize u bankama, preko korporacija do nevladinih organizacija ili drugih tela međunarodnih organizacija u svetu. Da je osnovna podela obaveštajne analize na onu unutardržavnu (organa čiji je osnivač država) i onu unutar korporacija (privatnu) davno napuštena svedoče kretanja koja se dešavaju ne samo u teoriji bezbednosti, već i u stručnoj praksi mnogih zemalja, a ponajpre Evropske unije. Dakle, bez obzira na pravnu supremaciju države ona oblast obaveštajne analize u korporativnoj bezbednosti u novijem vremenu u svojim aktima, ne uređuje više jednostrano. Nalazi u istraživanju ukazuju da zaštita korporacija, njenih unutrašnjih i spoljnih interesa sa kvalitetnim podacima je perspektiva za obaveštajnu analizu i nužnost za korporacije i korporativnu bezbednost. Nadalje, rezultati upućuju, da primena ne samo praktičnih znanja obaveštajne analize, već i njenog naučnog znanja, pruža epistemološki orijentisanu kritiku tradicionalnih tehnika koje se preduzimaju u korporativnoj bezbednosti u vezi sa analizom izazova, rizika i pretnji. Na pitanje, da li se ona može i treba razumeti samo kao oblik korporacijske špijunaže, bilo kog aspekta, kao novi koncept u teoriji i praksi korporativne bezbednosti, kao konkurentska obaveštajna aktivnost, kao jedna aktivnost ili uključuje čitav spektar različitih metoda i tehnika svrsishodnih i celishodnih aktivnosti koje se primenjuju integralno i u kontinuitetu unutar korporativne bezbednosti, dato je više odgovora u radu. Privatizacija obaveštajnih delatnosti kao nepovratni proces koji je pre nekoliko decenija zahvatio zapadnu hemisferu, u prvoj deceniji trećeg milenijuma prihvaćena je i u Evropi, u smislu da korporacije na nacionalnom i multinacionalnom nivou sistemski koriste obaveštajnu analizu ne samo radi sopstvene bezbednosti već i zbog konkurencije, a ništa manje i radi rasta kompanija i profita. Videti ono što drugi ne vide upravo je briljantnost obaveštajne analize, a znati ono što drugi ne znaju u svakodnevnom životu i obaveštajnoj delatnosti naziva se genijalnost. Ona je postala resurs koji pomaže upravljačkom menadžmentu u korporacijama da donosi pravovremene i adekvatne odluke. Istraživanje je pokazalo da je obaveštajna analiza u korporativnoj bezbednosti onaj faktor koji donosi različitost u istom i daje korporacijama prednost ne samo u vremenu, već mnogo više na tržištu i u proizvodu.
Reference
*** Econimic espionage Act of 1996. scip.org/libry/8(3)eea.pdf
*** (2008) The Oxford handbook of international relations. Oxford University Press
Abramovitz, M. (2001) Unnatural disasters: A brie and critical survey human-induced natural disasters. Washington: Worldwatch Institute
Baldwin, D.A. (1997) The concept of security. Review of International Studies, vol. 23, br. 1, str. 3-26
Baylis, J. (1997) International Security in the Post-Cold War Era. u: The Globalization of World Politics, Oxford: University Press
Briggs, R., Edwards, C. (2006) The business of resilience corporate security for the 21st century. 14
Buzan, B. (1993) Societal security: The state and internationalization. u: Waever O., et al. [ur.] Identity, Migration, and the New Security Agenda in Europe, London: Pinter
Buzan, B. (2007) People, states & fear. Colchester: ECPR
Buzan, B., Waever, O., de Wilde, J. (1998) Security - a new framework for analysis. Boulder, CO: Lynne Rienner
Buzen, B., Wæver, O., et al. (1998) Security: A new frame work for analysis. Boulder, CO: Rienner Lynne Publishers
Colby, W. (1978) My life in the CIA: Honorable Men
Collins, M. (2007) Security in international politics: Traditional approaches. u: Collins A. [ur.] Contemporary security Studies, New York: Oxford University Press, 34
D'amato, A., Henderson, S., Florence, S. (2009) Corporate social responsibility and sustainable business. North Carolina: Center for Creative Leadership Greensboro, 35
Dumbrell, J. (1994) U.S. foreign policy. London: Hamish Hamilton, 31
Egan, C.W. (1978) My life in the CIA: Honorable Men
Gartzke, E. (2005) Economic freedom and peace' in economic freedom of the world. Annual Report, 29-44
Ginter, B.H., et al. (2005) Security and environment in the Mediterranean: Conceptualising security and environmental conflicts. Berlin-Heidelberg, Germany: Springer, 1003-1089
Hitt, M.A., Ireland, D.R., Hoskisson, R.E. (2014) Strategic management: Competitiveness and globalization. Cincinnati, OH: South-Western Publishing
Jons, G.L., et al. (2003) The manager's handbook for corporate security. Elsevier Science, 143
Jörn, B. (2004) The need for rethinking the concepts of vulnerability and risk from a holistic perspective: A necessary review and criticism for effective risk management. u: Gerg Bankoff, Frerks Georg, Dorothea Hilhorst [ur.] Mapping Vulnerability: Disasters, Development & People, London-Sterling, Va: Earthscan, One of several chapters focusing on a conceptual mapping of vulnerability and risks in hazards and disasters, 37, 51
Keith, S. (2001) Environmental hazards: Assessing risk and reducing disaster. u: Key study on environmental hazards and associated risks and efforts to reduce disasters, London-New York: Routledge, 3rded, 56
Kolodziej, E.A. (2005) Security and international relations. Cambridge: Cambridge University Press
Manojlović, D. (2008) Kriminalistička analitika. Beograd: Fakultet bezbednosti
Manojlović, D. (2010) Kriminalistička analitika. Beograd: BeoSing
Mcdonald, M. Constructivism. u: William P.D. [ur.] Security Studies: An introduction, New York: Routledge, 123
Owen, T. (2004) Challenges and opportunities for defining and measuring human security. Disarmament Forum, 3, 15-24
Paris, R. (2004) Still an Inscrutable Concept. Security Dialogue, 35(3): 370-372
Porter, E.M. (1996) What is strategy?. Harvard Business Review, Novembar-Decembar, 1-21
Rachel, B., Charlie, E. The business of resilience corporate security for the 21st century
Rodhan, N., et al. (2007) The five dimensions of global security: Proposal for a multi-sum security principle. LIT, 123
Rothschild, E. (1995) What is security?. Deadalus, 124, (3), 53-107
Rousseau, D.L. (2010) Liberalism. New York: Routledge, M. D. Cavelty and V. Mauer
Schneier, B. (2006) Beyond fear: Thinking sensibly about security in an uncertain world. Copernicus Books, 26-27
Schneier, B. (2005) Beyond fear: Thinking sensibly about security in an uncertain world. Copernicus Books
Shahrbanou, T., Anuradha, C. (2007) Human security: Concepts and implications. New York: Routledge, 128-129
Simić, D.R. (2002) Nauka o bezbednosti - savremeni pristupi bezbednosti. Beograd: Službeni List SRJ
Ullman, R.H. (1983) Redefining Security. International Security, 8(1): 129
Urlich, B. (1999) Risk society: English translation of the book Risikogesellschaft published in 1986 in German by the noted contemporary German sociologist. London: Sage, 199
Waltz, K.N. (1979) Theory of international politics. New York: Random House
William, P. (2010) The Routledge Handbook of Security Studies. New York: Routledge
Williams, P. (2008) Realism. u: Security Studies: An introduction, New York: Routledge, 42
Wolfers, A. (1952) National security as an ambigious symbol. Political Science Quarterly, 67(4), 481-502
 

O članku

jezik rada: engleski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/MegRev1404301M
objavljen u SCIndeksu: 17.05.2015.

Povezani članci

Nauka bezbednost policija (2011)
Razumevanje bezbednosti od antičkih vremena do savremenih pristupa
Bajagić Mladen

Vojno delo (2009)
Nacionalna bezbednost - od Vestfalskog koncepta do posthladnoratovskog
Mijalković Saša

Vojno delo (2016)
Savremeni koncept bezbednosti
Sretović Dragutin, i dr.

prikaži sve [75]