Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:5
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:2

Sadržaj

članak: 8 od 20  
Back povratak na rezultate
2016, vol. 58, br. 1, str. 67-82
Terorizam kao negacija demokratije i napad na ustavno uređenje
Univerzitet u Kragujevcu, Pravni fakultet

e-adresasdjordjevic@jura.kg.ac.rs, nivkovic@jura.kg.ac.rs
Ključne reči: terorizam; negacija demokratije; napad; ustavno uređenje
Sažetak
Terorizam predstavlja specifičan oblik političkog nasilja. Savremene pravne države suočavaju se sa pretnjama čije su izvorište terorističke akcije. Takav vid političkog nasilja najozbiljnije potkopava temeljne vrednosti demokratskih političkih sistema inkorporirane u njihovim konstitutivnim aktima: osnovne slobode i prava čoveka i građanina - pravo na život, na slobodno i nesmetano uživanje svojinskih prava, kao i na neometano vršenje političkih prava. Time je ova negativna društvena pojava antipod demokratiji koja je uspostavljena ili se teži njenom uspostavljanju u jednom društvu. Terorizam se može posmatrati iz vizure krivičnog i međunarodnog prava, kriminologije, kriminalistike. Autorima u ovom radu terorizam zaokuplja pažnju iz ugla politikologije i nauke ustavnog prava. Demokratskom političkom sistemu su inherentni (prirodni) slobodni, opšti i tajni izbori i vlada koja je dobila poverenje narodnih predstavnika izabranih na takvom glasanju. Terorizam je bio, jeste i ostaće nasilje, i stoga je uvek suprotnost demokratiji u društvu. Država mora imati jasan i efikasan odgovor na terorizam kao napad na ustavno uređenje. Odgovor države na terorističke akte ne sme biti praćen narušavanjem ljudskih prava i sloboda. Država u reakciji na napad na ustavno uređenje od strane terorističkih grupa mora da izbegne narušavanje demokratskog poretka, odnosno vrednosti na kojima počiva.
Reference
*** (1964) Documentary history of the United States. New York: Cambridge Publishers, str. 212
Bodrožić, I. (2015) Problemska pitanja definisanja terorizma. Bezbednost, Beograd, vol. 57, br. 3, str. 158-178
Čorbić, D. (2005) Politički sistem - osnovi politikologije. Niš: Green empire
Dimitrijević, V., Stojanović, R. (1977) Osnovi teorije međunarodnih odnosa. Beograd: Službeni list SFRJ
Gaćinović, R. (2005) Koreni savremenog terorizma. Pravni život, vol. 54, br. 9, str. 59-84
Mijalković, S. (2012) Metodološki okvir jednog naučnog istraživanja organizovanog kriminala i terorizma. Bezbednost, Beograd, vol. 54, br. 2, str. 96-113
Mijalković, V.S. (2009) Nacionalna bezbednost. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija
Simeunović, D. (2012) Etno-separatistički terorizam u Zapadnoj Evropi - IRA i ETA. u: Terorizam kao globalna pretnja, zbornik radova, Beograd: Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Centar za bezbednosne studije, str 100-112
Šijaković, I. (2002) Terorizam i problem identiteta. Sociologija, vol. 44, br. 3, str. 241-254
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: pregledni članak
DOI: 10.5937/bezbednost1601067D
objavljen u SCIndeksu: 09.02.2017.

Povezani članci