Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:7
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:6

Sadržaj

članak: 2 od 2  
Back povratak na rezultate
2015, vol. 63, br. 3-4, str. 156-170
Moj obračun s njima - pošast preteranog državnog intervencionizma (prvi deo)
Alfa univerzitet, Institut za visoke evropske studije 'Petar Karić', Beograd
Ključne reči: liberalizam; antiliberalizam; otkazi tržišta; propustidržave; ekonomska politika; deregulacija; preterana regulacija; preraspodela kao ograničenje na privredni rast
Sažetak
Prvi deo naslova pozajmljen je iz jedne čuvene knjige velikog (tada) jugoslovenskog književnika iz Hrvatske, Miroslava Krleže. On je snažno digao glas protiv silno upražnjavane tzv. društvene tendencije u književnosti i umetnosti, koja je uporno bila nametana tokom međuratnog perioda levo orijentisanim piscima i energično bila podupirana od strane Komunističke partije. Partija je bila moćna na književnoj levici i za neke od najboljih umetnika bilo je veoma teško da joj se odupiru. Snažna pobuna protiv te tendencije ispoljila se kao jedna od najspektakularnijih bitaka za slobodu umetničkog stvaralaštva, a ovde je uzeta kao metafora za podizanje slobode na platformu najvažnije, neupitno dominantne društvene vrednosti. Ova tzv. borba na književnoj levici uzeta je daleko šire i kao prikladna metafora za isticanje važnosti slobode u svim sferama društvenog života, a posebno u privredi. Uvodni deo je posvećen razjašnjavanju razlika između liberalne misli (L) i antiliberalne orijentacije (AL) u savremenoj ekonomskoj nauci u Srbiji. Ispostavlja se da, suprotno popularnim predstavama, L nije protiv države i isključivo za tržište i da, sa očiglednom promenom kvalifikativa, isto važe i za AL. Budući u načelu orijentisani na tržište, pripadnici L su svesni pripadajuće institucionalne podrške koju jedino može da pruži efikasna država. Sledi da je L doktrina jake države. Nasuprot tome, AL, opredeljujući se u principu za jaku državu, insistira na državnom uplitanju na širokom frontu, što, s obzirom na ograničen vladin administrativni kapacitet, implicira da je vlada predodređena da bude slaba u obavljanju svojih istinskih funkcija. Preokrenuto je uobičajeno gledište o tome ko je opredeljen za koju vrstu države: L sadrži koncept jake države, dok se AL faktički opredeljuje za slabu vladu. Zbog golemog uplitanja u druga područja, ona koja ne spadaju u prikladne državne funkcije, vlade mogu da nagomilaju ogromnu moć i postanu preterano jake u odnosu na ostatak društva, ali to nije poželjan način dolaska do jake države. Dalje područje razmimoilaženja je (ne)priznavanje institucionalnih i političkih ograničenja na privredu i njen rast. L uvažava ta ograničenja i proučava ih sa brižljivom pažnjom, dok AL veruje da ova ograničenja, u meri u kojoj uopšte postoje, mogu brzo i lako da budu uklonjena. To što L prihvata ta ograničenja kao ozbiljnu prepreku za privredni rast i društvenu modernizaciju - u krugovima AL se tumači kao oportunističko priklanjanje državi i kao fabrikovanje izgovora za njene greške koje ni pod kakvim uslovima ne treba da budu opravdavane. Sledeći deo studije posvećen je kompleksu vrednosti kao determinanti opšte društvene orijentacije i sveukupne evolucije. Analizirane su sloboda, jednakost, solidarnost, istina i pravda i pokazano je da, zbog činjenice da vrednosti ne mogu da budu samo komplementarne nego i supstitutabilne, pojedinci i kolektivi često bivaju u situaciji da žrtvuju neke vrednosti za potpunije ostvarivanje drugih. Dokazane su dve teoreme za koje se smatra da su fundamentalne. Prva se odnosi na slobodu kao vrhovnu i apsolutno dominantnu vrednost: bez slobode ljudska bića ne mogu da biraju i sve njihove vrednosti ne mogu niti da se ispolje niti da se realizuju. Druga teorema odnosi se na logičku nemogućnost jednakosti kako se prihvata u široj javnosti i kako je sagledavaju neki poklonici AL; postoji veći broj nivoa na kojima može da se postulira jednakost a oni su jednostavno nekonzistentni - jednakost na jednom nivou implicira nejednakost na drug(om)(ima). Najvažniji specijalni slučaj je nemogućnost održavanja jednakih uslova u zarađivanju dohotka (ili postizanja bilo čega drugoga) i dobijanja jednakih rezultata.
Reference
Asemoglu, D., Robinson, Dž.A. (2014/2012) Zašto narodi propadaju. Beograd: Clio
Črnja, Z. (1983) Sukobi oko Krleže. Sarajevo: NIŠRO 'Oslobođenje'
Hajek, F.A. (1998) Poredak slobode. Novi Sad: Global Book
Lasić, S. (1988) Krležologija ili povjest kritičke misli o Miroslavu Krleži. Zagreb, III, 'Miroslav Krleža i Nezavisna Država Hrvatska', 10. 4. 1941. do 8. 5. 1945, str. 8
Poper, K.R. (2002/1963) Pretpostavke i pobijanja - rast naučnog znanja. Sremski Karlovci-Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića
Prokopijević, M. (2012) Liberalizam. u: Madžar Lj. [ur.] Globalna kriza i ekonomska nauka - neoliberalizam i alternative, Belgrade, symposium conducted at the meeting Academy of Economic Science
Svensen, L.Fr.H. (1976/2013) Filozofija slobode. Beograd: Geopoetika
Tasić, S. (2012) Svetska ekonomska kriza. Beograd: JP Službeni glasnik
 

O članku

jezik rada: engleski
vrsta rada: originalan članak
DOI: 10.5937/ekopre1504156M
objavljen u SCIndeksu: 24.06.2015.

Povezani članci