Akcije

Vojno delo
kako citirati ovaj članak
podeli ovaj članak

Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:5
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:1

Sadržaj

članak: 1 od 20  
Back povratak na rezultate
2018, vol. 70, br. 2, str. 466-480
Borba protiv terorizma iz ugla redefinisane bezbednosne paradigme i teorije politike
Univerzitet odbrane, Institut za strategijska istraživanja, Beograd

e-adresamilovan.subotic@mod.gov.rs
Projekat:
Projekat Instituta za strategijska istraživanja: Identifikovanje savremenih asimetričnih pretnji ugrožavanja bezbednosti

Sažetak
Aktuelnom, i umnogome rekonfigurisanom, poimanju savremene bezbednosti, država više nije prepoznata kao glavni, ili bolje rečeno jedini, predmet interesovanja i izučavanja bezbednosti. Proširivanje i produbljivanje koncepta bezbednosti, u bezbednosnu je agendu uključilo čitav niz nedržavnih aktera i referentnih objekata. Na ovaj način izmenjen, kontekst bezbednosti koji u središte interesovanja, iznad svega, stavlja čoveka-pojedinca i njegovu potrebu za bezbednošću i sigurnošću kao esencijalnu potrebu, predstavlja preduslov za stvaranje mirnih i stabilnih društava. Određivanje pojedinca za referentnog objekta bezbednosti ustanovilo je oblik ljudske bezbednosti i otvorilo naučni problem teorijskog razmatranja odnosa pojedinačne i nacionalne bezbednosti, odnosno bezbednosti države, pri čemu se bezbednost pojedinaca i društvenih grupa, koje, u konačnom, tvore pojedinci, posmatra izvan tradicionalno shvaćene nacionalne bezbednosti, posmatrajući bezbednost pojedinca. U naporima za razumevanje fenomena koji se našao na pijedestalu bitnosti naučnih delatnika koji proučavaju oblast političkog nasilja, te pravnog i represivnog odgovora na isti, a reč je svakako o terorizmu, može se zaključiti da, u najvećem broju slučajeva, odgovor na terorizam koji ne uvažava njegov rušilački potencijal po ljudska prava i, posledično, ljudsku bezbednost nosi bitne manjkavosti. S tim u vezi, ovaj rad će pokušati da ukaže na međuzavisnost fenomena: ekstremizam - terorizam - teror, kao sveobuhvatnu nit koja uspeva da na jedan sublimišući način odgovori na algoritam opasnosti prema međunarodnoj, nacionalnoj i, u širem diskursu bezbednosne kulture, do sada najmanje apostrofiranoj, ljudskoj bezbednosti.
Reference
*** (2001) V. Letter from law professors and lawyers to the honorable Patrick J. Leahy. 5. decembar, na: http://www.yale.edu/lawweb/liman/letterleahy.pdf
*** (2012) For whom the liberty Bell Tolls. Economist, 31 August
Bauman, Z. (1992) Intimations of postmodernity. London-New York, itd: Routledge
Callaway, R.L., Harrelson-Stephens, J. (2006) Toward a Theory of Terrorism: Human Security as a Determinant of Terrorism. Studies in Conflict & Terrorism, 29(8): 773-796
Chossudovsky, M. (2005) America's 'war on terrorism. Pincourt: Global Research
Dimitrijević, V. (1985) Strahovlada - ogled o ljudskim pravima i državnom teroru. Beograd: Rad
Dimitrijević, V. (2003) Terorizam i ljudska prava posle jedanaestog septembra 2001. godine. Reč - časopis za književnost i kulturu i društvena pitanja, Beograd, 69/15, 85-103
Elsea, J. (2001) Terrorism and the law of war: Trying terrorists as war criminals before military commissions. Washington: Congressional Research Service
Kaldor, M. (2008) Strengthening civil society. u: Weinberg L. [ur.] Democratic Responses to Terrorism, London-New York: Routledge, str. 27-39
Krivokapić, B. (2017) Pojam ljudskih prava. Strani pravni život, br. 1, str. 9-20
Laquer, W. (2011) Terrorism. u: Hughes W.C.; Meng L. [ur.] Security Studies: A Reader, London-New York: Routledge, 417-421
Libicki, M., Chalk, P., Sisson, M. (2007) Exploring Terrorist Targeting Preferences. Santa Monica, Arlington, Pittsburgh: RAND Corporation
Marković, M. (2003) Terorizam i teror. Republika, Beograd, Godina XV, 306-307
Mijalković, S., Bajagić, M. (2012) Organizovani kriminal i terorizam. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija
Mijalković, V.S. (2011) Nacionalna bezbednost. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija
Murphy, S.D., ur. (2001) Contemporary practice of the USA relating to international law. American Journal of International Law, No 2, vol. 95, str. 395-396
Nef, J. (2003) Terrorism and the Pedagogy of Violence: a Critical Analysis. u: Nelles, Wayne [ur.] Comparative Education, Terrorism and Human Security, New York: Springer Nature, str. 47-62
Seidensticker, E. (2002) Human Security, Human Rights and Human Development, paper presented at the Kennedy School. Harvard University
Subotić, M. (2015) Ekstremizam pod okriljem religije. Beograd: Medija centar Odbrana
Subotić, M. (2010) Određenje savremenog ekstremizma. Vojno delo, vol. 62, br. 3, str. 297-313
Subotić, M.R. (2013) Islamistički ekstremizam kao paradigma verski fundiranog nasilja. Kultura polisa, vol. 10, br. 20, str. 21-39
Svensen, L. (2013) Filozofija slobode. Beograd: Geopoetika izdavaštvo
Šaranović, J., Subotić, M. (2014) Islamistički ekstremizam na balkanu i vojni aspekt problema. Politika nacionalne bezbednosti, (2): 109-135
Taddeo, V. (2010) U.S. Response to Terrorism: A Strategic Analysis of the Afghanistan Campaign. Journal of Strategic Security, 3(2):
UNDP (2013) Human development report: The rise of the South: Human progress in a diverse world
United Nations Development Program (1994) Human development report. New York: Oxford University Press
Vidanović, I. (2006) Rečnik socijalnog rada. Beograd
Walker, I., Smith, H.J. (2002) Relative Deprivation: Specification, Development, and Integration. Cambridge: Cambridge University Press
Wilkinson, P. (2002) Terorizam protiv demokracije odgovor liberalne države. Zagreb: Golden marketing
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: neklasifikovan
DOI: 10.5937/vojdelo1802466S
objavljen u SCIndeksu: 08.02.2019.

Povezani članci