Nikada na prostorima Kosova i Metohije nije bilo elemenata albanske državnosti. Granice sa susedima nije određivala Srbija, već međunarodna zajednica na osnovu etničke strukture stanovništva i turskih deftera. Te granice su određene na Londonskoj konferenciji 1913. godine, a revizijom su konačno potvrđene na konferenciji u Firenci 26. jula 1926. godine. Srbi imaju ustavno i istorijsko pravo na Kosovu i Metohiji, koje je uvek starije od etničkog prava, a i međunarodno pravo je na strani Srbije, jer Povelja OUN zabranjuje nasilno otimanje delova suverenih zemalja. Brojnost jedne nacionalne zajednice se ne određuje njenim brojnim stanjem u okviru jednog dela države, već njenim brojnim stanjem u okviru cele države, pa i na osnovu tog kriterijuma Albanci su nacionalna manjina u Srbiji. Nigde u svetu do sada nacionalna manjina nije imala pravo na svoju državu. Jedna nacionalna zajednica ne može sama za sebe određivati da li je narod ili nacionalna manjina. Pored ovih pravnih činjenica treba posebno istaći da Kosovo i Metohija predstavlja centar srpske duhovnosti i kulture. Naučna istraživanja tokom XIX i XX veka utvrdila su da na Kosmetu postoje 162 objekta, koji su danas proglašena za kulturno dobro od izuzetne važnosti, dok je 500 objekata zaštićeno kao spomenici kulture, a više od 1.400 je evidentirano kao kulturna baština Srpskog naroda na tom tlu.