Cilj ovog rada je aktuelizacija moralno političkih stavova engleskog filozofa Tomasa Hobsa kao univerzalne vrednosti i svojevrsnog filozofskog razmeđa, koje podjednako baca svetlost kako na društvena previranja u starom grčko-rimskom periodu tako i na društvenopolitičke prilike u našem vremenu. U prvom delu rada istražuju se pojmovi sporazuma i moći u svetlu Hobsove filozofije, koji i danas predstavljaju dominantne fenomene na savremenoj društveno-političkoj sceni, posebno u našem regionu Zapadnog Balkana. Drugi deo istraživanja odnosi se na ključna etička pitanja o različitosti ponašanja, u čijoj osnovi stoje dobro i zlo, ljubav i mržnja, da bi nas, na kraju rada, Hobsova kritika filozofije navela na jedno novo preispitivanje uloge filozofije u našem vremenu. Dominantna metoda korišćena u ovom radu je deskripcija navedenih pojava i pojmova, kao fenomenološki postupak istraživanja.