Metrika

  • citati u SCIndeksu: 0
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:29
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:25

Sadržaj

članak: 4 od 12  
Back povratak na rezultate
2017, vol. 69, br. 3, str. 43-62
Geostrateški položaj Krima kao činilac bezbednosti crnomorskog regiona
aUniverzitet 'Union - Nikola Tesla', Fakultet za inženjerski menadžment - FIM, Beograd
bAkademija za nacionalnu bezbednost, Beograd
cUniverzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti

e-adresamatijasevic@fb.bg.ac.rs
Ključne reči: Krim; geostrateški položaj; ukrajinska kriza; Rusija
Sažetak
Usled odbijanja ukrajinskih vlasti da potpišu sporazum o pridruživanju sa EU, krajem 2013. došlo je do protesta u Kijevu i većem broju gradova, predvođenih prozapadnom opozicijom, radikalizacije političke situacije, što je rezultiralo svrgavanjem režima predsednika Janukoviča. Ova dešavanja prouzrokovala su proteste na Krimu i u jugoistočnim regionima. Nakon sprovedenog referenduma Krim se jednostrano izdvojio iz sastava Ukrajine i pripojio Rusiji, dok je u delovima Donjecke i Luganske oblasti počeo oružani sukob centralnih vlasti i oružanih formacija pobunjenog proruskog stanovništva. Ukrajina je optužila Rusiju da je aneksirala Krim i da se njene oružane formacije aktivno bore na strani proruskih separatista. Bilateralni odnosi spušteni su na minimum i poslednje dve godine zadržali su takvu tendenciju, uz pojavu velikog broja problema koji su dodatno opteretili i naglasili postojeće razlike u stavovima. Novonastali status Krima znatno je pogoršao odnose Rusije i sa zapadnim državama i radikalizovao bezbednosnu situaciju na regionalnom i globalnom nivou. Kompleksnost i aktuelnost 'Krimskog pitanja' određena je, pored ostalog, i posebnim geostrateškim značajem Krimskog poluostrva, kao i specifičnim geografskim, istorijskim i kulturno-identitetskim odlikama tog prostora. Uz veliku opreznost da se ne upadne u zamku geografsko-istorijskog determinizma, načiniće se pokušaj u pravcu dokazivanja da fizičko-geografske i društveno-geografske karakteristike Krima, kao i njegov specifičan istorijski razvoj, predstavljaju elemente koji su uticali na promenu njegovog statusa (jednostrano izdvajanje iz Ukrajine i pripajanje Rusiji), što je prouzrokovalo stvaranje složene političko-bezbednosne situacije u Crnomorskom regionu, koja preti da dezintegriše celokupni sistem regionalne stabilnosti, sa mogućim implikacijama i na globalnu bezbednost. Cilj rada jeste ukazivanje na važnost 'Krimskog pitanja' koje značajno determiniše bezbednost regiona i odnose najuticajnijih geopolitičkih igrača, kroz prizmu sagledavanja geostrateške pozicije Krima. Nastojano je, takođe, da se ova aktuelna tema približi široj javnosti, odnosno da se na jedan afirmativan način učini teorijski pomak ka razumevanju i kritičkom promišljanju 'Krimskog problema', težišno iz perspektive aktuelnih dešavanja u poslednje dve godine.
Reference
Bžežinski, Z. (1998) Velika šahovska tabla. Podgorica: CID
Černičkin, K. (2001) Krym. Rossija ili Ukraina. Taganrog: Tagarogskij Gosudarstvenyj Radiotehničeskij Univesitet, Po kursu Geopolitika
Danilov, A.A. (2002) Istorija Rossii. Moskva: Izdatel'‘skij dom 'Novyj učebnik'
Dugin, A. (2004) Osnovi geopolitike, knjiga 1, Geopolitička budućnost Rusije. Zrenjanin: Ekopres
Dugin, A. (2004) Proekt 'Evroazija'. Moskva: 'Jauza' Ëksmo
Dugin, A. (2004) Prostorno misliti, knjiga 2. Zrenjanin: Ekopres
Efimenko, A.J. (1999) Istorija ukrajinskog naroda. Beograd: IPS
Grčić, M.D. (2000) Politička geografija. Beograd: Geografski fakultet
Hantington, S. (1998) Sukob civilizacija. Službeni list Jugoslavije
Jeftić, N. (2008) De facto states u Crnomorskom regionu. u: Jeftić Nevenka [ur.] Aktuelna pitanja iz međunarodnih odnosa, Beograd: IMPP, str. 337-48
Jelačić, A. (2008) Istorija Rusije. Banja Luka: Romanov
Kegli, Č., Vitkof, J. (2004) Svetska politika - Trend i transformacija. Beograd: Centar za studije JIEFPN - Diplomatska akademija
Kenedi, P. (1996) Uspon i pad velikih sila. Službeni list
Kilibarda, Z. (2008) Osnove geopolitike. Beograd: Fakultet bezbednosti
Kisindžer, H. (2008) Diplomatija. Beograd: Klub plus
Larrabee, F. S. (2007) Ukraine at the Crossroads. Washington Quarterly, 30(4): 45-61
Lebedeva, M.M. (2009) Mirovaja politika v XXI v: aktory, processy i problemy. Moskva: MGIMO-Universitet
Mandelbaum, M. (2004) Ideje koje su osvojile svet. Beograd: Filip Višnjić
Matjuhina,, Ju, A., Pakalina, E.N. (2007) Bolšaja illjuostrirovannaja ënciklopedija istorii Rossii. Moskva: OOO 'Dom Slavjanskoj knigi'
Milosavljević, S. (2014) Energetska bezbednost i njena aktuelizacija u savremenoj međunarodnoj politici. u: Dragišić Z. [ur.] Sadržaji bezbednosnih izazova Srbije na početku XXI veka, Beograd: Fakultet bezbednosti - Inovacioni centar, str. 99-112
Milosavljević, S. (2013) Energetski i vojni aspekt strategije bezbednosti Ruske Federacije u kontekstu savremenog međunarodnog poretka i odnosa prema Republici Srbiji. Beograd: Fakultet bezbednosti
Milosavljević, S. (2014) Rusija i 'mir'. Strategija bezbednosti Ruske Federacije - geopolitički, energetski i vojni aspekt. Beograd: Univerzitet u Beogradu - Fakultet bezbednosti - Akademska misao, Inovacioni centar
Milosavljević, S. (2010) Uticaj ruskog vojnog prisustva na Krimu na odnose između Rusije i Ukrajine. Beograd: Fakultet bezbednosti
Milosavljević, S. (2014) Ruska diverzifikaciona strategija u naftno-gasnom sektoru i njene implikacije na evropske i balkanske prostore. Godišnjak Fakulteta bezbednosti, str. 65-87. 2014
Milosavljević, S. (2013) Uloga i značaj vojnog faktora u ostvarivanju energetske bezbednosti Ruske Federacije. Godišnjak Fakulteta bezbednosti, str. 227-44. 2013
Milosavljević, S. (2012) Širenje NATO na istok kao determinišući faktor Ruske strategije bezbednosti u posthladnoratovskom međunarodnom poretku. Međunarodna politika, vol. 63, br. 1146, str. 39-65
Milosavljević, S., Tomić, D., Mandić, G.J. (2016) Pokušaji teorijskog određenja pojma energetske bezbednosti kao činioca determinacije međunarodnog političko-bezbednosnog sistema. Vojno delo, vol. 68, br. 5, str. 106-123
Milova, L.V. (2009) Istorija Rossii, I-III. Moskva: Moskovskij gosudarstvenyj universitet imeni M. V. Lomonosova, (Pod redakciej akademika RAN)
Miršajmer, D. (2010) Tragedija politike velikih sila. Beograd: Udruženje za studije SAD u Srbiji
Mladenović, M., Kilibarda, Z., Milosavljević, S. (2013) 'Posthladnoratovske' promene bezbednosnih i strateških koncepcija Ruske Federacije. Vojno delo, vol. 65, br. 3, str. 40-58
Naj, Dž. (2006) Kako razumevati međunarodne sukobe - uvod u teoriju i istoriju. Beograd: Stubovi kulture
Napek, K., Napek, M. (2005) Države sveta. Beograd: Mladinska knjiga
Naročnicka, N. (2008) Rusija i Rusi u svetskoj istoriji. Beograd: Srpska književna zadruga
Nicholas, S. Geography of Peace. 1942
Obolenski, D., Oti, R., ur. (2003) Istorija Rusije. Beograd: Klio
Petrović, D. (2008) Geopolitika postsovjetskog prostora. Novi Sad: Prometej
Petrović, D., Nikolić, G. (2009) Geopolitika savremene Ukrajine. Beograd: IMPP
Petrović, D. (2007) Rusija na početku XXI veka. Novi Sad: Prometej
Stojanović, R. (1982) Sila i moć u međunarodnim odnosima. Beograd: ˮRadnička štampaˮ
Šeršnev, L., i dr. (2007) Krym - Sevastopol’ - Rossija. Istorija. u: Buduščee, ˮInformacionnaja civilizacija XXI vek, Moskva: Geopolitika
Štavljanin, D. (2009) Hladni mir. Beograd: Radio slobodna Evropa
Uspenski, F. (2004) Istočno pitanje. Službeni list SCG, Beograd
Zakaria, F. (2008) The Post-American World. New York: W. W. Norton and Company
Zuev, M.N. (1994) Istorija Rossii, s drevnosti do naših dnej. Vysša školaja
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: članak
DOI: 10.5937/vojdelo1703043M
objavljen u SCIndeksu: 29.03.2018.