Metrika

  • citati u SCIndeksu: [3]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:11
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:6

Sadržaj

članak: 5 od 5  
Back povratak na rezultate
2016, vol. 50, br. 2, str. 549-567
Dopuštenost jednostranog povećanja kamate u ugovorima o kreditu u pravu Srbije
Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet

e-adresaA.Dudas@pf.uns.ac. rs
Projekat:
Projekat Pravnog fakulteta u Novom Sadu: Pravna tradicija I novi pravni izazovi

Sažetak
Ekonomska kriza, koja je 2008. godine dobila svetske razmere i zahvatila i Srbiju, znatno je otežala otplatu kredita indeksiranih u stranoj valuti, tada pre svega u švajcarskim francima. Rastući broj kredita sa čijom otplatom su dužnici bili u docnji neminovno je doveo do povećanja broja sudskih postupaka u kojima su korisnici kredita pokušavali da postignu proglašenje ugovora o kreditu ništavim. U ovim postupcima sudovi su morali da zauzmu stav u vezi sa nekim tipskim odredbama u ugovorima o kreditu ili bankarskom praksom koju su korisnici kredita smatrali nedopuštenim. U najvećem broju slučajeva sudovi su nepoštenom proglašavale odredbu u ugovoru o kreditu na osnovu koje je banka imala pravo da naknadno, tj. po zaključenju ugovora, i jednostrano, tj. bez posebne saglasnosti korisnika kredita, promeni (redovno poveća) kamatnu stopu s dejstvom za preostali period u otplati kredita, kao i odredbu koja je omogućavala banci da isplatu i otplatu kredita obračunava po različitim kursevima: isplatu kredita po kupovnom, dok rate otplate kredita po prodajnom kursu. Ove nepoštene odredbe ugovora o kreditu bez sumnje postojale su u bankarskoj praksi i pre izbijanja ekonomske krize, ali su poteškoće u otplati kredita prouzrokovane krizom bile društveni činilac usled kojeg su dospele u vidokrug sudova. U ovom radu je predmet analize reakcija najpre sudske prakse, a nakon toga i zakonodavca, na praksu ugovaranja klauzule u ugovoru o kreditu koja veća. Primenu ove klauzule su banke redovno uslovile značajnim promenama na međunarodnom finansijskom tržištu ili povećanjem troškova izvora finansiranja, dok je u nekim slučajevima uslov njene primene jednostavno bila promena poslovne politike banke ili potreba da banka posluje sa dobiti. U pitanju su okolnosti na koje korisnik kredita nikako ne može da utiče, a dobrim delom su okolnosti na koje je banka mogla da utiče, odnosno da ih u vreme zaključenja ugovora uzme u obzir, ili su okolnosti koje spadaju u sferu njene kontrole, odnosno za koje ona snosi poslovni rizik. Jednodušni stav sudske prakse, kako u vezi sa ugovorima o kreditu u kojima se na strani korisnika kredita pojavljuje potrošač, tako i u onima u kojima se u tom svojstvu nalazi pravno lice ili fizičko lice koje se ne kvalifikuje kao potrošač, je da su ovakve odredbe ništave, jer su protivne načelu savesnosti i poštenja i načelu jednake vrednosti uzajamnih davanja, s jedne, kao i zbog toga što čine predmet ugovora neodređenim, s druge strane. Sudovi, međutim, zbog ovakve klauzule gotovo nikada ne proglašavaju ugovor u celini ništavim, već primenjuju institut delimične ništavosti. Do usvajanja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga 2011. godine, sudovi su odluku o delimičnoj ništavosti zasnivali na pravilima opšteg ugovornog prava prema Zakonu o obligacionim odnosima. Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga izričito zabranjuje izmenu kamatne stope pozivom na promenu poslovne politike ili na interne akte banke i propisuje da se kao promenljivi elementi varijabilne kamatne stope mogu ugovoriti samo elementi (podaci ili indeksi) koji se zvanično objavljuju, odnosno elementi na koje nijedna strana ne može da utiče jednostranom izjavom volje. Ovim je ugovaranje varijabilne kamatne stope sa neodredivim elementom ili elementom na koji banka jednostrano može da utiče, mehanizam koji su banke često primenjivale i u slučajevima kada to ekonomski nije bilo opravdano, postalo i zakonom izričito zabranjeno.
Reference
*** (2006) Ustav Republike Srbije. Službeni glasnik RS, br. 98, 197 st. 2
*** (1985-2003) Zakon o obligacionim odnosima. Službeni list SFRJ, br. 197/29, 1985/39, 1989/45 (odluka US), 1989/57, Službeni list SRJ, br. 1993/31 i Službeni list SCG, br. 1/2003 - Ustavna povelja (u daljem tekstu: ZOO)
*** (2011-2014) Zakon o zaštiti korisnika finansijkih usluga. Službeni glasnik Republike Srbije, br. 36/2011. i 139/2014 (u daljem tekstu: ZZKFU)
Hiber, D., Živković, M. (2015) Zaštita korisnika kredita od jednostrane izmene visine ugovorene kamate. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu, 70, 573-586
Nikolić, D. (2015) Legal protection of the weaker side in private law of the Republic of Serbia. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu, 70, 499-515
Nikolić, D.Ž. (2013) Uvod u sistem građanskog prava. Novi Sad: Centar za izdavačku delatnost Pravnog fakulteta
Popov, Đ. (2009) Svetska ekonomska kriza i restrukturiranje dugova. Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, vol. 43, br. 1, str. 7-20
Popov, Đ. (2010) Evropska unija i svetska ekonomska kriza. Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, vol. 44, br. 2, str. 7-22
Popov, Đ. (2010) Svetska ekonomska kriza i Srbija. Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad, vol. 44, br. 3, str. 7-26
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: izvorni naučni članak
DOI: 10.5937/zrpfns50-11622
objavljen u SCIndeksu: 25.01.2017.
metod recenzije: dvostruko anoniman
Creative Commons License 4.0