Ovaj rad je pokušaj autora da podseti strukture države i naučnu javnost na ulogu i značaj obaveštajnih službi u izgradnji kapaciteta bezbednosti demokratske države. Rad obaveštajnih službi ne može uvek biti dostupan javnosti, njihov rad je u većini tajan, neprekidan, metode specifične i nedostupne javnosti, i jedino takvim načinom rada mogu doprineti izgradnji bezbednosne funkcije države, ali njihov rad mora kontrolisati parlament i vlada kako bi se izbegle mnoge negativnosti koje su u prošlosti karakterisale rad obaveštajnih službi. Savremeni obaveštajno-bezbednosni sistem, u skladu sa definisanim nacionalnim interesima i spoljnopolitičkim prioritetima, svoje postojanje i rad temelje na: strategijama nacionalne bezbednosti, zakonima o nacionalnoj bezbednosti, matičnim zakonima pojedinih obaveštajnih ustanova koji bliže preciziraju delokrug rada, unutrašnju organizaciju, i metode rada službi, kao i sredstva i mere koje službe koriste.