Bosna i Hercegovina je država tri konstitutivna naroda na nivou BiH i to kroz entitete čiji su predstavnici potpisnici Dejtonskog mirovnog sporazuma 14. 12. 1995. godine u Parizu saglasnom izjavom volja entiteta, tj. njihovih predstavnika, u ime njihovih naroda i entiteta. Konstitutivnost tih naroda na nivou BiH ostvarena je preko njenih entiteta gdje su je imali na osnovu Vašingtonskog sporazuma (Ustava FBIH) i Ustava Republike Srpske a verifikovana potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma, odnosno donošenjem Ustava BiH koji potvrđuje ovakav oblik državnog uređenja. Aneks IV Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini je Ustav BiH koji u članu I/1 propisuje da Republika Bosna i Hercegovina, čiji će zvaničan naziv ubuduće biti 'Bosna i Hercegovina' nastavlja svoje međunarodno pravno postojanje, ali sa promenjenom unutrašnjom strukturom u skladu sa Ustavom BiH. U proteklom dvadesetogodišnjem periodu BiH je ispunila osnovne elemente i funkcije države sa međunarodnopravnim subjektivitetom: zustavljen je građanski rat, potvrđen teritorijalni integritet i suverenitet države BiH, postala je članica OUN, Saveta Evrope i drugih značajnih međunarodnih organizacija, obezbjeđeno je funkcionisanje političkog i ekonomskog sistema u skladu sa Opštim okvirnim mirovnim sporazumom za BiH (Aneksi 1-11) i Ustavom BiH koji je također Aneks 4 ovog sporazuma. Protekli period pokazao je spremnost izgradnje institucija i njihovo funkcionisanje u skladu sa ovim sporazumom. Ovaj period obeležila je institucionalizacija, tranzicija, demokratizacija i evropske integracije uz potrebu preispitivanja postignutih ciljeva kroz iznalaženje novih rešenja i izazova. Sve činjeno je u funkciji modernizacije i razvoja bosanskohercegovačkog društva i države, ali i menjanja ustavnih rešenja na nivou države i entiteta. Očuvanje Dejtonskog sporazuma, dalja demokratizacija, ekonomski razvoj, eventualne ustavne promene uz puni konsenzus dvaju entiteta i triju konstitutivnih naroda trebaju uvažavati Ustavom utvrđen postupak ustavnih promjena. Pristupanje Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji rezultat je brojnih faktora: širokog političkog konsenzusa postignutog na svim nivoima vlasti, državnom i entitetskom, ali i opredjeljenosti građana BiH što su potvrdile brojne ankete u posljednje vrijeme. Postignuti rezultati za pristupanje BiH Evropskoj uniji potvrđeni su u Mapi puta, Studiji o izvodljivosti, Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Bosne i Hercegovine koji je nedavno stupio na snagu. Tu treba pomenuti i novi pristup odobren od institucija EU bez ikakvog mjenjanja uslova pridruživanja, uključujući Odluku Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić-Finci. To su u formi posebne izjave-odluke prihvatili svi organi BiH i njenih entiteta, obavezujući se na sprovođenje institucionalnih reformi na svim nivoima države, kao sprovođenje Mape puta sa širokim planom ekonomskih i socijalnih reformi koje bi stabilizovale zemlju i potpuno otvorile prostor za političke i ustavane promjene. U okviru ovog rada predmet našeg interesovanja su neka pitanja kao: 1. Uvodna razmatranja, 2. Balkan u procesu širenja Evropske unije, 3. Bosna i Hercegovina u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.