Metrika

  • citati u SCIndeksu: [3]
  • citati u CrossRef-u:0
  • citati u Google Scholaru:[]
  • posete u poslednjih 30 dana:1
  • preuzimanja u poslednjih 30 dana:0

Sadržaj

članak: 10 od 10  
Back povratak na rezultate
2000, vol. 7, br. 1-2, str. 21-28
Adaptabilnost i stabilnost genotipa
Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Departman za ratarstvo i povrtarstvo, Katedra za genetiku i oplemenjivanje biljaka
Ključne reči: genotip; adaptabilnost; stabilnost; interakcija genotip/sredina; analiza varijanse; zajednička regresiona analiza; analiza glavnih komponenata; glavna aditivna i višestruka interakcija
Sažetak
U programima oplemenjivanja je poželjno daje reakcija genotipova na varijaciju faktora spoljne sredine što manja, sa ciljem da bi se što bolje iskoristio genetički potencijala prinos. Ovo tim pre što prinosi po sezonama, zbog sve većih vremenskih kolebanja, veoma variraju. Izučavanjem odnosa genotipova i ekoloških faktora je stvoreno mnogo matematičkih modela, mada ponašanje svakog genolipa u različitim uslovima spoljne sredine još uvek nije precizno definisano. Izvori varijabilnosti koji utiču na ponašanje genotipova u navedenim uslovima su interakcija genotip/spoljna sredina, tj. genetička osnova svakog organizma i agroekološki uslovi. Oni su važni vri određivanju regiona gajenja u kojima bi određeni genotip dao svoj maksimum, kao i za selekciju genotipova koji bi svojim potencijalima najbolje odgovorili agrotehničkim, ekološkim i ekonomskim zahtevima regiona. Pri izučavanju interakcije genotip/spoljna sredina, koriste se dva pojma - stabilnost, kao sposobnost genotipova da uvek daju ujednačen prinos bez obzira na delovanje uslova spoljne sredine i adaptabilnost, kao sposobnost sorte da ostvari stabilan i visok prinos u različitim uslovima spoljne sredine. Većina modela koji se bave izučavanjem pojma stabilnosti i adaptabilnosti se baziraju na izvorima varijacije nastalim pod dejstvom tretmana i slučajnih efekata, koji mogu da se identifikuju kao slučajni i fiksni. Međutim, bez obzira kuji statistički model za procenu interakcije genotip/spoljna sredina se koristi, određeni naučnici ukazuju da još uvek ne postoji dovoljno dokaza o lome da su dobijem stabilni genotipovi u programima oplemenjivanja, što otvara prostor u budućim istraživanjima. Postavljaju se pitanja same definicije osnovnih pojmova, tretiranja izvora varijacije, upotrebne vrednosti postojećih modelu, kao i interpretacije rezultata.
Reference
Annicchiarico, P. (1997) Joint regression vs. AMMI analysis of genotype-environment interactions for cereals in Italy. Euphytica, 94(1): 53
Becker, N.C. (1981) Corelations among some statistical measures of phenotypyc stability. Euphytica, 30, str. 835-840
Borojević, S. (1981) Principi i metodi oplemenjivanja bilja. Novi Sad: Radnički univerzitet 'Radivoj Ćirpanov'
Braun, H.J., Pfeiffer, W.H., Pollmer, W.G. (1992) Environments for selecting widely adapted spring wheat. Crop Sci, 32, 1420-1427
Cornelius, P., van Sanford, D.A., Seyedsadr, M.S. (1993) Clustering cultivars into groups without rank-change interactions. Crop Sci, 33, 1193-1200
Eberhart, S.A., Russell, W.A. (1966) Stability parameters for comparing varieties. Crop Science, br. 6, str. 36-40
Eskridge, K.M., Smith, O.S., Byrne, F.F. (1993) Comparing test cultivars using reliability functions of test-check differences from on-farm trials. Theor. Appl Genet., 87, 60-64
Falconer, D.S. (1960) Introduction to quantitative genetics. London, itd: Longman
Federer, W.T., Scully, B.T. (1993) A parsimnious statistical design and breeding procedure for evaluating and selecting desirable characteristics over environments. Theor Appl Genet, 86:612-620
Finlay, K.W., Wilkinson, G.N. (1963) The analysis of adaptation in a plant-breeding program. Australian Journal of Agricultural Research, sv. 14, str. 742-754
Gauch, H.G., Zobel, R.W. (1997) Identifying mega-environments and targeting genotypes. Crop Science, 37, 311-326
Hadživuković, S. (1973) Statistički metodi. Novi Sad: Radnički Univerzitet 'Radivoj Ćirpanov'
Horner, T.W., Frey, K.J. (1957) Methods for determining natural areas for oat varietal recommendations. Agron. J., 49, 313-315
Lin, C.S., Binns, M.R. (1991) Assasment of a method for cultivar selection based on regional trial data. Theor Appl Genet, 82: 505-509
Lin, C.S., Binns, M.R. (1994) Concepts and methods of analyzing regional trial data for cultivar and location selection. Plant Breeding Reviews, 12: 271-297
Mather, K. (1949) Biometrical genetics. New York-London, itd: Dover Publications
Mather, K., Jinks, J.L. (1971) Biometrical genetics: The study of continuous variation. London, itd: Chapman and Hall
Perkins, J.M., Jinks, J.L. (1968) Environmental and genotype-environmental components of variability. 3. Multiple lines and crosses. Heredity, 23(3): 339-56
Steel, R.G.D., Torrie, J.H. (1960) Principles and procedures of statistics. New York, itd: McGraw-Hill
Zobel, R.W., Wright, M.J., Gauch, H.G. (1988) Statistical analysis of yield trial. Agronomy Journal, 80, 388-393
 

O članku

jezik rada: srpski
vrsta rada: pregledni članak
objavljen u SCIndeksu: 06.10.2009.

Povezani članci

Kragujevac J Science (2002)
Variability and stability of harvest index in wheat (triticum aestivum l.)
Dimitrijević Miodrag, i dr.

Selekcija i semenarstvo (2003)
Adaptabilnost i stabilnost novih genotipova soje
Miladinović Jegor, i dr.

Selekcija i semenarstvo (2009)
Broj produktivnih vlati jarog ovsa (Avena sativa L.) u različitim agroekološkim uslovima
Nožinić Miloš

prikaži sve [208]