Cilj ovog istraživanja je bio da se na osnovu utvrđene pouzdanosti za ocenu pristupačnosti azota zemljišta (ukupni i lakohidrolizujući azot) primeni i proveri predloženi model za utvrđivanje količine azota đubriva koju treba uneti u zemljište za planirani prinos. Istraživanja su obavljena na gajnjači koja se koristi u okviru stacionarnog ogleda sa određenim sistemom đubrenja i plodoredom već 30 godina. Za određivanje potrebnih količina đubriva za pšenicu, primenjen je model obračuna za koji je potrebno utvrditi: pouzdanu metodu za ocenu pristupačanosti zemljišnog azota, na osnovu koje se određuje koeficijent iskorišćenja azota iz zemljišta, zatim koeficijent iskorišćavanja azota iz đubriva i vrednost aktiviranog azota zemljišta za unetu količinu azota đubriva. Korišćena vrednost koeficijenta iskorišćavanja azota iz đubriva za uslove koji vladaju u gajnjači je bio 50%, pri obračunu za prihranu pšenice i 43,3% za obračun potrebnih količina đubriva za ceo vegetacioni period. Na osnovu obavljenih istraživanja može se zaključiti da je prosečna vrednost aktiviranog azota zemljišta bila 4,5 kgN/ha na dodatih 10 kgN/ha azota đubriva. Za metode ukupnog i lakohidrolizujućeg azota, koje su korišćene za predloženi model, odnosno obračun (prihrana) i za koje je utvrđena pouzdanost, razlike između količina azota đubriva koje treba primeniti po predloženom modelu i stvarno primenjenih količina đubriva na stacionarnom ogleda su minimalne i bile su u granicama od 1,34-5,63 kgN/ha. Za metodu lakohidrolizujućeg azota, koja je korišćena za predloženi obračun potrebnih količina azota đubriva za ceo vegetacioni period za pšenicu, razlike između količine azota đubriva koje treba primeniti pri setvi i za prihranu, po predloženom modelu i stvarno primenjenih količina su takodje bile minimalne i to u granicama od 0,4-18,95 kgN/ha. Ovi rezultati u potpunosti potvrđuju tačnost, odnosno vrednost predloženog modela, ali i pouzdanost navedenih metoda za ocenu pristupačnosti azota zemljišta.